Роњење — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: додато zh,id,sk,fa,simple,bs,th,fi; измењено ja:スクーバダイビング
мНема описа измене
Ред 1:
{{без извора}}
'''Роњење''' је данас један од [[спорт]]ова који се најбрже шири [[свет]]ом, а одувек је постојала човекова жеља да се спусти испод површине [[Море|мора]], [[Језеро|језера]], било у сврху спашавањаспасавања, [[лов]]а, рекреације или војне сврхе.
 
== Историја роњења ==
[[Slika:Alexander the Great diving NOAA.jpg|мини|Рониоци Александра Великог]]
 
Данас се не може са сигурношћу утврдити када се роњење први пута појавило, али постоје неки докази да је то било 50005.000 година пре нове ере. Први материјални траг постоји на [[Асирија|асирском]] рељефу и из године [[885. п. н. е.]], а рани и аутентичан запис у рукописима [[Стара Грчка|грчког]] историчара [[Херодот]]а.
 
Роњење је такође било мотивисано војним разлозима, те су тако рониоци [[Александар Велики|Александра Великог]] у луци [[Тир]] након опсаде [[332. п. н. е.]] уклањали препреке.
 
Најважнији посао ронилаца у прошлости био је спашавањеспасавање терета с потонулих бродова и о томе постоје писани подаци. Већ током првог века пре н. е., посао је био тако добро организован и рониоци су били сврстани у платне разреде по којима су разлике у накнадама зависиле о дубини роњења. Ронило се искључиво на дах, а обука је започињала још у детињству. Камење се употребљавало уместо тега, ронилац би био везан конопцима, а урањао би до 31 метар испод површине.
[[Датотека:Diving bell noaa.jpg|мини|Ронилац из 16. века]]
С временом су људи тражили на који би начин могли остати што дуже испод површине, па се у почетку почело служити [[Трстика|трстиком]], а крајем [[16. век|16. века]] направљен је први велики корак и изумљено је ронилачко звоно с отвореним дном, које се спуштало утезима окомито у воду, омогућивши да ваздух остане заробљен унутар стенки звона. Први подаци о таквом звону датирају из [[1531]]. године.
 
Осамдесетих година [[17. век]]а [[САД|Американац]] Вилијам Фипс употребљавао је систем "мајка„мајка и кћи"кћи“ звона, која су рониоцима омогућавала приступ према неколико извора ваздуха, а године [[1690]]. [[Енглези|енглески]] [[астроном]] [[Едмонд Халеј]] је дизајнирао компликован систем по којему се количина ваздуха у звону надопуњавала тако што је довод ваздуха био повезан мањим звонима, које су биле смјештене ниже од њега. Када је суставсистем био намјештен, отварао би се венитлвентил на посуди и виши је [[притисак]] који је деловао на посуду (због веће дубине) терао свежи [[ваздух]] према ронилачком звону. Халеј је, заједно с још четворицом, провео сат и по на дубини од 18 метара у ријеци [[Темза|Темзи]], приказујући делотворност свог изума.
 
Енглез Џон Летбриџ је [[1715]]. године развио "ронилачку омотницу" у којој је ронилац боравио унутар "бачве зрака", омотане кожом, са стакленим отвором за гледање и двома отворима за руке с водоотпорним рукавицама. Летбриџ је писао да је с његовом опремом било могуће радити на дубини од 18 метара и у трајању од 34 минуте. Ипак и та је ронилачка опрема имала иста ограничења као и ронилачко звоно, није било могуће маневрисање и недостајала је могућност контунуираног довод свежег ваздуха.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Роњење