Роњење — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: додато zh,id,sk,fa,simple,bs,th,fi; измењено ja:スクーバダイビング |
мНема описа измене |
||
Ред 1:
{{без извора}}
'''Роњење''' је данас један од [[спорт]]ова који се најбрже шири [[свет]]ом, а одувек је постојала човекова жеља да се спусти испод површине [[Море|мора]], [[Језеро|језера]], било у сврху
== Историја роњења ==
[[Slika:Alexander the Great diving NOAA.jpg|мини|Рониоци Александра Великог]]
Данас се не може са сигурношћу утврдити када се роњење први пута појавило, али постоје неки докази да је то било
Роњење је такође било мотивисано војним разлозима, те су тако рониоци [[Александар Велики|Александра Великог]] у луци [[Тир]] након опсаде [[332. п. н. е.]] уклањали препреке.
Најважнији посао ронилаца у прошлости био је
[[Датотека:Diving bell noaa.jpg|мини|Ронилац из 16. века]]
С временом су људи тражили на који би начин могли остати што дуже испод површине, па се у почетку почело служити [[Трстика|трстиком]], а крајем [[16. век|16. века]] направљен је први велики корак и изумљено је ронилачко звоно с отвореним дном, које се спуштало утезима окомито у воду, омогућивши да ваздух остане заробљен унутар стенки звона. Први подаци о таквом звону датирају из [[1531]]. године.
Осамдесетих година [[17. век]]а [[САД|Американац]] Вилијам Фипс употребљавао је систем
Енглез Џон Летбриџ је [[1715]]. године развио "ронилачку омотницу" у којој је ронилац боравио унутар "бачве зрака", омотане кожом, са стакленим отвором за гледање и двома отворима за руке с водоотпорним рукавицама. Летбриџ је писао да је с његовом опремом било могуће радити на дубини од 18 метара и у трајању од 34 минуте. Ипак и та је ронилачка опрема имала иста ограничења као и ронилачко звоно, није било могуће маневрисање и недостајала је могућност контунуираног довод свежег ваздуха.
|