|
Доња је посвећена [[Ваведењу пресвете Богородице]], изграђена 1774. године, а горња посвећена [[Часном крсту]], саграђена је 1665. године. [[Свети Василије Острошки]] се упокојио 12. маја 1671. године, а његове мошти у ћивоту, почивају у овој цркви. Дивне фреске на њиховим зидовима највјероватније потичу из XVII вијека.
Горњу – цркву [[Часног крста]], на мјесту испоснице преподобног [[Исаије]] подигао је, по благослову светог Василија, први острошки игуман Исаија.Необично, њен олтар се налази на југу, а улаз на сјеверу. Живопис ове цркве, завршен је 1667. подине, представља ремек дјело поствизантијског фрескосликарства.Писани документи из старије епохе за овај манастир нијесу сачувани.
=== Манастир Ждребаoник ===
[[Слика:Манастир Ждребаoник.jpg| Манастир Ждребаoник|десно|мини|250px|left]]
Манастир Ждребаоник налази се на 2 км од Даниловграда.Овај манастир, храм [[Рођења Пресвете Богородице]] подигао је [[Свети Стефан Пиперски]] 1637. године. Манастир израста из испосничке ћелије овог светитеља. Из средњег вијека сачувани су фрагменти живописа из цркве [[Светих Врачева]] из Слатине и подаци о подизању храма Св. Архангела Михаила у Ждребаонику, за коју [[Јегор Коваљевски]], руски научник, каже: “Њу је први пут подигао српски краљ Св. Стеван, ово се може утврдити доказима, који се налазе у Морачком манастиру”. У Ждребаонику се од 1856. године чувају мошти Св. Арсенија Сремца, архиепископа српског. На овом терену (према легенди) у вријеме градње [[манастира Морача| Манастир Морача]] (XIII вијек) изградио се манастир од камена пјешчаног »сиге«. Дугогодишња војевања, паљења, разарања, учинили су да се манастир није одржао. Постоји податак да је прије 1796. год. на простору Ждребаоника била »бијела анђелска црква«. [[Петар I Петровић]] помиње је као цркву гдје су се ратници причешћивали прије [[битке на Мартинићима]]. Тек 1818. год. на темељима постојеће подигнута је нова црква посвећена [[Светом Архангелу Михаилу]]. Преправљена је и дозидан јој је звоник 1926. гоине. Посебан значај овај манастир добија од 1856. године, када су у њему (послије дугог путешествија), смјештене мошти [[Светог Арсеније - Сремца]], који је био насљедник [[Светог Саве]] на трону српске патријаршије, и кога је он рукоположио. Од 1991. год. овај манастир воде и опслужују монахиње. [[Манастир Ждребаоник]] је у последње вријеме изградио модеран манстирски конак, библиотеку и радионицу за »писање икона«. Овај манастир у току историје одиграо је значајну улогу у окупљању бјелопавлићких братстава како у добрим, тако и у »злим« временима. Ждребаоник је велико саборно мјесто, а уједно и парохијска црква. Десети новембар је крсна слава овог манастира, а о госпоиндану се окупља локално становништво у порти овог манастира.
== Демографија ==
|
