|
Надморска висина на територији Општине креће се од 35 метара код [[Марезе]] до 2.100 метара (врх [[Жута греда]]) у планинском дијелу на [[Маганику]]. Надморска висина ка крајњем сјеверу, на [[Глави Зете]] је 60 метара. [[Бјелопавлићка равница]], налази се претежно на надморској висини од 45 – 50 мнв и чини 25% укупне територије општине.
=== Манастир Острог ===
[[Слика:Gornji manastir Ostrog.jpg| Mанастир Острог|десно|мини|250px|left]]
Горњи [[Mанастир Острог]] – Највеће православно светилиште словенског југа, налази се на 900 метара надморске висине, наслоњен је на високу окомиту стијену, у планинском масиву Острошке греде. Специфичан по мјесту на коме се налази [[Манастир Острог]] представља једно од највреднијих културно историјских и духовних мјеста у Црној Гори. На простору Горњег манастира, својевремено су живјели су монаси. Прије доласка [[Светог Василија]] у [[Манастир Острог]], 1651. године у горњем манастиру постојале су испосничке ћелије. Његовим доласком оне су обновљене, и у њима је живио Василије као митрополит, све до године 1671. када се преселио у вјечност. Ћелије су изгорјеле у пожару 1923., а 1924. године су обновљене.
Манастир је смјештен у природној пећини, коју је као своју испосничку ћелију користио и сам монах, [[Василије Јовановић |Свети Василије острошки]], митрополит захумско-херцеговачки у другој половини XVII вијека. Састоји се од двије црквице пећинског типа и оне представљају главну споменичку вриједност духовне културе.
Доња је посвећена [[Ваведењу пресвете Богородице]], изграђена 1774. године, а горња посвећена [[Часном крсту]], саграђена је 1665. године. [[Свети Василије Острошки]] се упокојио 12. маја 1671. године, а његове мошти у ћивоту, почивају у овој цркви. Дивне фреске на њиховим зидовима највјероватније потичу из XVII вијека.
Горњу – цркву [[Часног крста]], на мјесту испоснице преподобног [[Исаије]] подигао је, по благослову светог Василија, први острошки игуман Исаија.Необично, њен олтар се налази на југу, а улаз на сјеверу. Живопис ове цркве, завршен је 1667. подине, представља ремек дјело поствизантијског фрескосликарства.Писани документи из старије епохе за овај манастир нијесу сачувани.
== Демографија ==
|
