Разговор са корисником:Joksimovicsana — разлика између измена

Ваша предпоставка извучена из мога стила писања је фасцинантна. Лијепа Вам је логика. Занемарили сте, можда, могућност да причу прича сам стари причалац, а можда је Ваша предпоставка у цијелости и тачна. Не знам. Значи, љубав према граду Приједору, Сани, а посебно Козари, дала ми је чудну моћ да сам фотографски памтио све што јесте и што није за памћење. Ја нисам хроничар Козаре, ја сам Козара. Рођен сам, тачније рађан сам са свима мојима, на готово истој паралели око 45-тог степена сјеверне географске ширине којих тристотињак километара источно од мјеста Паланчишта у коме су рађани сви крајшки Бановићи. Али, како је рекао неки Шваба Рилке, ваљда пјесник, родно мјесто је оно у коме си почео да мислиш, па зато једино и признајем Приједор- Козара- Горњи Јеловац- засеок Бокани- Мљечаница. Макако енциклопедијски размишљао, и макако ме гонили чувари Википедје као да нисам у забрани, признајем без кајања, што ми и није олакшавајућа околност, да када је у питању Козара, постајем опасно субјективан! Неупотребљиво субјективан. И зато се чувајте мојих нетачности. О Планинарском друштву Клековача сам ипак, због мојих Крајшника, који ни у мраку корака некрате, а пушку не стишћу више него цикламу с Великог Бука на Мљечаници, а она им поваздан убојита и никада им из руку не испада, у цијелости остао коректно објективан. Све што сам о планинарском друштву рекао могао бих и да одбраним. И молим Вас вјерујте ми безмјерно. Увијек ћу у википедију, како ми се год замјерило, и по цијену да ме прогласе оном непожељном персоном, или нечим ружнијим, уносити и "оно мало душе" ако знаднем. Нека то буде наш, односно нашки допринос.
Видим да сте мислећи и прије свега учтив и добронамјеран млад човјек. Срећно нам са Козаром. --milica 18:49, 15. новембар 2012. (CET)
 
:Јесте, у праву сте, потпуно сам занемарио могућност да сте ви тај стари причалац. Захваљујем Вам се на одговору, и ако ми нисте одговорили конкретно на питање у вези друштва, али и нисте морали јер сам оставио произвољну могућност. Циљ ми је да прикупим што више информација. Наиме, мој разлог јављања је управо тај што сам имао намјеру да напишем чланак о друштву, и када сам угледао да већ постоји, пријатно сам се изненадио. Међутим, по читању, одмах ми је запао за око тај ваш стил "старог причаоца", који можда баш и није својствен енциклопедијском стилу који промовише википедија.
:Сви смо ми, мање више субјективни када је Козара у питању, и вјероватно имамо своје разлоге за ту субјективност, али сумњам да ће википедија толерисати ишта од тога. Њена правила су јасна, могу се прочитати у одјељцима "Шта википедија јесте/није".
:Међутим, да се вратимо чланку о друштву, што је овдје главна тема. Ја сам изричит у томе да текст чланка буде потпуно енциклопедијски, што је правило овдје. Врло је важно да се сваки навод може доказати и да нема поетског стила у описивању, осим уколико се не цитира нечије казивање, јер текстови писани поетским стилом ће кад тад доћи под зуб правила википедије. Не мора то бити данас, или сутра... али погледајте ваше доприносе након пет година, видјећете да су они подлегли енциклопедијским правилима. Ја то зовем, википедијино временско полирање.
:Ако баш желите написати чланак, који како ви кажете, има душу, радо бих вам понудио могућност да ми овдје прослиједите текст, који би ми објавили на веб страници друштва, уколико скупштина друштва, која се одржава сад у децембру, одобри. А ако се већини свиди, можемо текст објавити и у публикацији поводом прославе 70. година друштва која се одржава идуће године.
:Углавном, везано за чланак, вратићу у почетни опис информације о урдужењу грађана из 1953. године, и о данашњим активностима друштва, што је веома битно за нас. Остатак текста уклопићемо у подиоку о историји друштва. У циљу прикупљања још неких информација планирао сам скоро посјету и Владимиру Грубљешићу кога наводите као једног од оснивача друштва, а тренутно важи и за најстаријег АКТИВНОГ планинара у БиХ, а са Јунузом Караџићем сам се сусрео прошле године у Словенији, а вјероватно ће бити још прилика за разговор са њим, прије објављивања те наше публикације поводом 70-огодишњице.
 
:А моје идуће питање Вама би било, како бих могао на увид добити податке које сте навели у референцама чланка. Дијелове из архиве музеја и Козарског вјесника?--[[Корисник:Бановић|<font color="navy">''Бановић''</font>]] [[Разговор са корисником:Бановић|<font color="navy"><small>''(разговор)''</small></font>]] 20:04, 20. новембар 2012. (CET)
 
__________________
 
Брука о Јасеновцу се тенденциозно наставља. Зашто су обрисане двије фотографије српске дјеце страдале у Јасеновачком логору? Па зар логор у Јасеновцу примјерено представља фотографија безличног каменог цвијета? Зашто је враћен неписмено написан чланак "Јасеновц" у коме Макс Лубурић дизајнира логор? Зашто се инсистира на неименованим, општим жртвама када је извјесно да су жртве Срби, Роми и Јевреји? Зашто се додворава и проституише