Симићи (породица) — разлика између измена

Ђорђе Симић од око [[1780.]] живи у Београду, где ради за трговца Џику, касније аустријског фрајкорског капетана и познатог Карађорђевог команданта [[Bitka na Deligradu (1806)|делиградског утврђења]] капетана Џикића (Жикића). Ђорђе Симић и Џикић почетком аустријско-турског рата ступили су у добровољце у фрајкор 1787. и борили се против турске војске у време Кочине крајине. Ђорђе се у рату посебно истакао и напредовао је до чина аустријског поручника (лајтнанта)<ref>Константин Н. Ненадовић, ''Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа врховног вожда, ослободиоца и владара Србије и живот његови војвода и јунака'', Беч, штампарија Јована Н. Вернаја, 1883, стр. XIII. Код А. Столић Ђорђе Симић је напредовао до чина аустијског официра, заставника, а чин капетана добио је у српској војсци. Вид. А. Столић, ''Ђорђе Симић, последњи српски дипломата 19. века'', Београд 2003, стр. 9. </ref>. У фрајкору је једно време био претпостављени старешина [[Карађорђе|Карађорђу]], који га је касније звао "стари капетан". После рата и повлачења аустријске војске из Београдског пашалука, прешао је у [[ Бољевци|Бољевце]] у [[Срем]] у тадашњу [[Аустријско царство|Аустрију]] са браћом Иваном и Ђурђем. До преласка у Србију почетком Првог српског устанка, користио је у Срему право на аустријску официрску пензију. Најмлађи брат Павле остао је у Сремчци. У [[Први српски устанак|Првом устанку]] учествовао је у борбама и, као и други бивши фрајкорски официри у саставу српске војске, задужен је за обуку војске у Београду и на Делиграду и управљање изградњом значајнијих пограничних фортификација. Капетан Ђорђе Симић имао је синове Косту, Стојана и Алексу. Син Коста Симић погинуо је у бици на [[Јасика|Јасици]] 1810.