Деклинација (лингвистика) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 217.169.219.228 (разговор) на последњу измену корисника EmausBot |
мНема описа измене |
||
Ред 1:
'''Деклинација''' или [[архаизам|арх]]. ''склањање'' (''у [[лингвистика|лингвистици]]'') је промјена [[именске речи|именских ријечи]] по [[падеж]]има.
Именске ријечи у [[српски језик|српском језику]] су [[именица|именице]], [[заменица|замјенице]], [[придев|придјеви]] и [[број]]еви. Заједно са [[глагол]]има, именске ријечи чине групу ''промјенљивих [[врсте речи|врста ријечи]]'' (од десет врста ријечи у српском језику пет су промјенљиве, а пет непромјенљиве). Осим по падежима, именске ријечи се мијењају и по [[род]]у и [[број]]у. У српском језику постоје три рода: [[мушки род|мушки]] (''маскулинум''), [[женски род|женски]] (''фемининум'') и [[средњи род]] (''неутрум''); и два броја: [[једнина]] (''сингулар'') и [[множина]] (''плурал''). Неки језици не разликују родове, а неки поред једнине и множине имају још бројева, попут [[двојина|двојине]] (''дуал''), која је постојала и у [[прасловенски језик|прасловенском]] и [[старословенски језик|старословенском језику]], а међу данашњим [[словенски језици|словенским језицима]] очувала се у [[словеначки језик|словеначком]] и [[Лужички Срби|лужичкосрпском језику]], или [[деона множина|
Српски књижевни језик разликује сљедеће падеже:
Ред 16:
Номинатив је основни облик ријечи, он означава [[Субјекат (граматика)|субјекат]] реченице (независни реченични конституент) и облику номинатива одговарају упитне замјенице ''ко?'' (''тко?'') и ''шта?'' (''што?''). Номинатив је без приједлога.
Генитив означава припадност, поријекло,
Главна значења датива су намјена и правац кретања, што одговара питањима ''коме?'' и ''чему?''. Уз датив могу стајати приједлози ''к(а)'', ''према'' и ''упркос'', а може бити и без приједлога.
|