Википедија

Балканска језичка заједница — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м -klica
Нема описа измене
Ред 1:
'''Балканска језичка заједница''' (позната и каоили '''Балканска језичка унија''' или '''Балкан шпрахбунд''') је име које је дато сличностима у граматици, синтакси, речнику и фонологији које се налазе у језицима на Балкану, који иначе припадају различитим гранама индо-европских језика, као што су албански, грчки, романски и словенски језици.
 
Иако је број речи које ови речници деле мали, граматике ових језика имају доста сличности, међу којима је заједнички падежни систем и тежња ка аналитизацији.
Ред 5:
Први који је приметио сличности међу балканским језицима из различитих породица био је Словенац [[Јернеј Копитар]] 1829. године, али се ова теорија развила тек између 1920. и 1930, радом Густава Вајганда и Кристијана Сандфелд-Јенсена (''Linguistique balkanique'', 1930).
 
Термин „Балканска језичка заједница“ је сковао румунски лингвиста [[Александар Росети]] 1958. године. [[Теодор Капидан]] је тврдио да структура балканских језика може да буде замењена стандардним језиком. Многи текстови који су дискутовали о овој теми су били на немачком, тако да се за термин „Балканска језичка заједница“ често користи немачки назив „Балканшпрахбунд“ ({{јез-де|Balkansprachbund}}).
 
Противници овакве теорије, као што је [[Александар Граур]], су тврдили да је термин „Балканска лингвистика“ неприкладан и да се неке особине у овим језицима могу да објасне независним језичким развојем у сваком језику понаособ, док за друге је ово само „лингвистички реципроцитет“, што није довољан разлог да постоји „Балканска лингвистика“, као што на пример постоји „Германска лингвистика“ итд.
Ред 14:
* [[Грчки језик]]
* [[Индо-ирански језици]] ([[Ромски језик]])
* [[Романски језици]] ([[румунски језик]], [[арумунскицинцарски језик]], [[магленомеглено-румунскивлашки језик]] и [[истро-румунскиромански језик]])
* [[Словенски језици]] ([[бугарски језик]], [[македонски језик]], [[српскохрватски језик|српско-хрватски језици]] — нарочито [[торлачки дијалект]])
 
Ипак, немају сви језици једнак број заједничких црта. Стога су подељени у три групе:
#[[Албански језик|Албански]], [[Румунски језик|румунски]], [[Македонскимакедонски језик|Македонски]] и [[Бугарски језик|бугарски]] имају највише заједничких особина
#[[Српски језик|Српски]] (нарочито његови јужни и источни дијалекти) и [[Грчки језик|грчки]] деле с осталим мањи број особина
#[[Турски језик|Турски]] - с осталим језицима углавном дели речник и замену инфинитива конјуктивом <!-- првобитно писаше subjunctive, не знам јел добро преведох -->
Ред 43:
Од свих проучаваних језика, [[македонски језик]] је добио 12.0, највећи укупан резултат.
 
Још један језик на којег је утицала БЈЗ је [[јудо-шпанскијудеошпански језик|јудеошпански]] дијалект којим су говорили Шефарди Јевреји који су живели на Балкану. Особине које је он делио са БЈЗ (нарочито у погледу глаголских времена) уз вероватно позајмљене из грчког.
 
==Порекло==
Ред 77:
''(недовршено)''
 
Највероватније да су најранији контакти били између Протопрото-румуна и Протопрото-албанаца, између првог и петог века нове ере. Ову теорију подржавају неке речи из албанског језика које су позајмљене из латинског језика Балкана, као и из румунског супстрата, који има речи што су когнати <!-- нејасан превод --> речима из албанског.
 
О тачном простору где се контакт одиграо још увек се расправља, у оптицају су сва места између северне [[Албанија|Албаније]] и [[Трансилванија|Трансилваније]]. За детаљније погледајте чланке [[Порекло Румуна]] и [[Порекло Албанаца]]. Сви румунски варијетети (од [[Република Молдавија|републике Молдавије]] до [[Власи (Србија)|Влаха]] из [[Србија|Србије]]) су део БЈЗ-а, што показује да су се ове особине развили пре него што су ови дијалекти дивергирали.
 
Инвазија Словена је довела до периода миграција Балканом, што је створило мулти-етничке заједнице, и што је довело до језичких заједница. То је почело у [[8. век|осмом веку]]у и већина особина је била присутна већ у [[12. век|дванаестом веку]]у, мада се у неким крајевима наставила до [[17. век|седамнаестог века]]а.
 
Српски је језик који се последњи прикључио, што се види по малом броју особина које дели са осталим језицима, од којих је већина присутна само у [[Торлачки дијалект|торлачком дијалекту]], дијалекту који је суседан с бугарским дијалектима.
Ред 91:
 
Заједнички падежни систем једног балканског језика је:
* [[Номинатив]]
* [[Акузатив]] (коришћењем предлога и облика номинатива)
* [[Датив]]
* [[Вокатив]]
 
=====Синкретизам (спојеност) генитива и датива=====
У балканским језицима, долази до спајања [[Генитив|генитивагенитив]]а и [[Датив|датива]] (ова појава назива се [[Синкретизамсинкретизам]]).
 
''Пример:''
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Балканска_језичка_заједница”