Хеброн — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.2) (Робот: додато kk:Әл-Халил
Додатне информације о Хеброну.
Ред 30:
На арапском „إبراهيم الخليل“ значи „Ибрахим пријатељ“, што симболизира да је, према [[ислам]]ском учењу, [[Алах]] (Бог) одабрао [[Аврам|Ибрахим]]а (Аврама) за свог пријатеља .<ref>[[Куран]]—4:125 وَمَنْ أَحْسَنُ دِينًا مِّمَّنْ أَسْلَمَ وَجْهَهُ لله وَهُوَ مُحْسِنٌ واتَّبَعَ مِلَّةَ إِبْرَاهِيمَ حَنِيفًا وَاتَّخَذَ اللّهُ إِبْرَاهِيمَ خَلِيلاً</ref>
 
Хеброн се налази 30 -{km}- јужно од [[Јерусалим]]а. Познат је по својој [[винова лоза|виновој лози]], [[грнчарија|грнчарским]] и [[стакларство|стакларским]] радњама. Град Хеброн карактеришу уске, гранајуће улице, камене куће с равним кровом и стари [[базаар]]и. У њему се налази [[Универзитет Хеброн]] и [http://www.ppu.edu Палестински политехнички универзитет].Хеброн је други најсветији град
јеврејске религије.<ref>Scharfstein, Sol (1994). Understanding Israel. Jerusalem: KTAV Publishing House, Inc.. ISBN 978-0-88125-428-0. Retrieved 26 July 2011. стрна 8</ref>
 
Најважнија историјска локација у Хеброну се налази на [[Гроб Патријарха|Гробу Патријарха]] или [[Пећина Мацхпелах|пећина Мацпхелах]] (хебрејски: מערת המכפלה, или Ме'арат ха-Мацхпелах; арапски: الحرم الإبراهيمي, или ал-Харам ал-Ибрахими, „Уточиште Абрахамово“). Место је свето за све три најдоминантније религије на том подручју: [[јудаизам]], [[хришћанство]] и [[ислам]]. Према „[[Прва књига Мојсијева|Првој књизи Мојсијевој]]“ Аврам је купио пећину и околно поље како би у њему сахранио супругу [[Сара|Сару]]. [[Јевреји]] верују да су Аврам, Сара, [[Исак]], [[Ребека]], [[Пророк Јаков|Јаков]] и [[Леа]] закопани у пећини (преостали [[матријарх]], [[Рахела]] је сахрањена ван [[Витлејем]]а). Због тог разлога Јевреју град називају „Градом Патријарха“, те је због тога један од најсветијих јудаистичких градова (заједно с Јерусалимом, [[Тиберијада|Тиберијадом]] и [[Тзфат]]ом). Сама пећина је друго по светости у јудаизму, а [[Црква (грађевина)|цркве]], [[синагога|синагоге]] и [[џамија|џамије]] су се у граду зидале кроз историју. Исакова хала је данас [[Џамија Ибрахими]], док Абрахамова хала и Јаковова хала служе као јеврејске синагоге.
Током 1929 муслимански екстремисти извршили су масакр локалног јеврејског становништва. У масакру је страдало 67 цивила, а преостали јеврејско становништво избегло је из града.<ref>Segev, Tom (2000). One Palestine, Complete; Jews and Arabs under the British Mandate. Translated by Haim Watzman of Metropolitan Books, Little, Brown and company страна 316</ref> Након шестодневног рата 1967, и израелског заузимања Хеброна, јеврејско присуство у граду је обновљено.
 
 
 
== Галерија ==
<gallery>
 
Слика:House destruction, Hebron 1929.jpg|Уништена јеврејска кућа у арапском масакру хебронских Јевреја 1929 године
Слика:Deserted Old City Market (Hebron).jpg|Углавном напуштена пијаца у Старом граду.
Слика:Israeli soldiers on Palestine street.jpg|Израелски војници у Хеброну 2004. године
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Хеброн