Хеброн — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Додатне информације о Хеброну.
Нема описа измене
Ред 33:
јеврејске религије.<ref>Scharfstein, Sol (1994). Understanding Israel. Jerusalem: KTAV Publishing House, Inc.. ISBN 978-0-88125-428-0. Retrieved 26 July 2011. стрна 8</ref>
Најважнија историјска локација у Хеброну се налази на [[Гроб Патријарха|Гробу Патријарха]] или [[Пећина Мацхпелах|пећина Мацпхелах]] (хебрејски: מערת המכפלה, или Ме'арат ха-Мацхпелах; арапски: الحرم الإبراهيمي, или ал-Харам ал-Ибрахими, „Уточиште Абрахамово“). Место је свето за све три најдоминантније религије на том подручју: [[јудаизам]], [[хришћанство]] и [[ислам]]. Према „[[Прва књига Мојсијева|Првој књизи Мојсијевој]]“ Аврам је купио пећину и околно поље како би у њему сахранио супругу [[Сара|Сару]]. [[Јевреји]] верују да су Аврам, Сара, [[Исак]], [[Ребека]], [[Пророк Јаков|Јаков]] и [[Леа]] закопани у пећини (преостали [[матријарх]], [[Рахела]] је сахрањена ван [[Витлејем]]а). Због тог разлога Јевреју град називају „Градом Патријарха“, те је због тога један од најсветијих јудаистичких градова (заједно с Јерусалимом, [[Тиберијада|Тиберијадом]] и [[Тзфат]]ом). Сама пећина је друго по светости у јудаизму, а [[Црква (грађевина)|цркве]], [[синагога|синагоге]] и [[џамија|џамије]] су се у граду зидале кроз историју. Исакова хала је данас [[Џамија Ибрахими]], док Абрахамова хала и Јаковова хала служе као јеврејске синагоге.
Током 1929 муслимански екстремисти извршили су масакр локалног јеврејског становништва. У масакру је страдало 67 цивила, а преосталипреостало јеврејско становништво избегло је из града.<ref>Segev, Tom (2000). One Palestine, Complete; Jews and Arabs under the British Mandate. Translated by Haim Watzman of Metropolitan Books, Little, Brown and company страна 316</ref> Након шестодневног рата 1967, и израелског заузимања Хеброна, јеврејско присуство у граду је обновљено.
 
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Хеброн