Кречарство — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.3) (Робот: измењено sv:Kalktillverkning |
→Историјат развоја кречарства: уносд текста и реф |
||
Ред 15:
'''Материјални докази'''
Најстарији материјални докази о кречарству, датирају из 10-11.000. г.п.н.е, а откривени су у јамама ископаним у земљи на археолошком локалитетету [[Гобек Тепе]] ''(„трбушасто брдо“)'', светилишту из доба [[неолит]]а,
По бројности докумената, сачуваних до данас, који се односе на ове занатлије-кречаре, може се претпоставити да је њихова делатност била једна од најцењенијих и најинтезивнијих занатских делатности, нарочито у оним деловима света, и у оним периодима економског развоја друштва када се на неком простору интензивно одвијала грађевинска делатност. Докумената из архива такође упућују и на констатацију да су мајстори-кречари били веома радни, професионални, стручни и коректни у извршавању овог нимало лаког посла.<ref>Д. Радојичић, ''Преглед занатства у херцегновском крају током XVIII вијека'', Зборник Етнографског музеја у Београду, Београд 2001, 189-198.</ref>
На брдовитим и планинским кречњачким пространствима, која су најчешће оскудевала плодном земљом и водом, рурално становништво у оскудици обрадиве земље није имало велики избор послова за зараду, па се бавило кречарењем. На основу археолошких истраживања широм света, могуће је претпоставити да је свако село имало кречану за своје потребе, али и за продају креча у градовима који су за свој стални урбани развој објеката за становање, друштвени живот, школовање итд, захтевали креч и за друге, монументалне грађевине апопут попут Вавилонских вртова, Египатских пирамида, Кинсеког зида, и других бројних утврђења широм света, тако и за изградњу бројних верских храмова и светилишта. Креч је све више трошен а кречарство, као занат био је у пуном замаху.<ref>Ibid, 196, Архив Херцег Новог, ''Фонд Политичко-управни млетачки архив (1687-1797)'', ф. 157, 88.</ref>
==Напомене==
| |||