Устав Југославије из 1974. — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 13:
[[Јосип Броз Тито]], председник СФРЈ, проглашен је за доживотног председника Југославије, и његово име је ушло у текст Устава. Он је био истовремено председник Републике и председник Председништва СФРЈ. Након његове смрти све његове функције би прешле на [[Председништво СФРЈ]].
Током јавне дискусије о предложеним променама устава, професор [[Правни факултет Универзитета у Београду|Београдског правног факултета]], др [[Михаило Ђурић]] осуђен је на казну затвора након објаве одржаног говора у ком се противио спровођењу планираних уставних промена. Истичући да Југославија постаје само географски појам, на чијем се тлу под маском доследног развијања равноправности између народа успоставља неколико независних, чак и међусобно супротстављених националних држава, проф. Ђурић је упозорио да предложена уставна промена не само што из основа мења карактер досадашње државне заједнице југословенских народа, већ и одбацује саму идеју једне такве државне заједнице. Наглашавајући да уколико нешто још од ње и остане, то је само зато да бисмо у следећој фази промене имали шта да приведемо крају. <ref name="Smutnje" >{{cite journal|last=Ђурић|first=Михаило|title=Смишљене смутње|journal=Анали правног факултета у Београду|year=1971|volume=3|pages=230-233|issn=0003-2565}}</ref>
== Начела Устава ==
| |||