Руско племство — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne ispavke |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
'''Племство''' ({{Јез-рус|Дворянство}}) је било највиши привилеговани друштвени сталеж у [[Руска Империја|Руској Империји]].
Руска ријеч за племство, ''дворјанство'', настала је од ријечи [[двор]]. Дворјани су били племићи који су служили на двору [[Велики кнез|великог кнеза]], а касније [[Император
== Историја ==
Ред 16:
Руско племство се дијелило на:
*
*
Насљедно и лично племство је могло бити:
* титуловано племство и племство без титула;
* родословно племство и племство без родослова;
* имовно племство и племство без имања;
* древно племство.
Титуле племства су биле: [[барон]], [[гроф]] и [[кнез]].
Чланови и сродници [[
У састав руског племства је улазило великоруско московско племство, украјинско козачко племство, остзејско племство, пољска и литванска шљахта, бесарабијско племство, грузијско, јерменско и инородно племство. Древном племству су припадали потомци древних кнежевских и бољарских породица.
Линија 34 ⟶ 33:
Године [[1858]]. насљедних племића је било 609.973, личних племића 276.809. Године [[1870]]. насљедних племића је било 544.188, личних 316.994, а племића земљопосједника у Европској Русији је било 114.716.
=== Насљедно племство ===
Насљедно племство се стицало на четири начина:
*
*
*
*
Један од основних начина стицања племства је било стицање племства на основу државне службе. У периоду
У периоду 1856—1900, насљедно племство се стицало када би се стекло звање [[пуковник]]а, капетана 1. ранга и [[Активни грађански савјетник|активног грађанског савјетника]]. Право стицања насљедног племство на основу потомства од истакнутих личних племића и почасних грађана се сачувало до [[20. вијек]]а, када је то право цар [[Николај II Александрович]] укинуо указом од 28. маја 1900. године.
У периоду 1900—1917, повисио се критеријум стицања племства на основу ордена — насљедно племство се стицало на основу
=== Лично племство ===
Лично племство се стицало на сљедеће начине:
*
*
*
Лично племство се преносило браком од мужа ка жени, али се није могло преносити дјеци и потомству. Права личног племства су имале удовице које нису припадале насљедном племству свештеника православне и јерменско-грегоријанске исповијести.
Линија 68 ⟶ 61:
Племство је имало сљедеће привилегије:
* право владања насељеним имањима (до 1861)
*
* право поступања у државну службу и на образовање у привилегованим научним заводима;
* право корпоративног организовања у [[Племићка скупштина|племићке скупштине]].
Линија 79 ⟶ 72:
Лични племићи се нису уписивали у родословну књигу. Од [[1854]]. године они су се заједно са [[Почасни грађанин|почасним грађанима]] уписивали у пети дио градске житељске књиге.
Једна од привилегија, коју су имали искључиво наследни племићи,
== Види још ==
Линија 86 ⟶ 79:
* [[Табела рангова]]
== Извори ==
{{Commonscat|Nobility of Russia}}
* ''Дворянство в пореформенной России. 1861-1904 гг. Состав, численность, корпоративная организация'', Корелин А.П., Издательство „Наука“, Москва, 1979.
[[Категорија:Руска Империја]]
|