Руско племство — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne ispavke
Нема описа измене
Ред 1:
'''Племство''' ({{Јез-рус|Дворянство}}) је било највиши привилеговани друштвени сталеж у [[Руска Империја|Руској Империји]].
 
Руска ријеч за племство, ''дворјанство'', настала је од ријечи [[двор]]. Дворјани су били племићи који су служили на двору [[Велики кнез|великог кнеза]], а касније [[Император Русијесверуски|императора]]. Стицање племићког статуса није аутоматски подразумијевало и стицање титуле.
 
== Историја ==
Ред 16:
 
Руско племство се дијелило на:
* '''насљедно племство''' (племство се преносило директним потомцима) и
* '''лично племство''' (племство је било доживотно, али се није преносило директним потомцима).
 
 
Насљедно и лично племство је могло бити:
* титуловано племство и племство без титула;
* родословно племство и племство без родослова;
* имовно племство и племство без имања;
* древно племство.
 
Титуле племства су биле: [[барон]], [[гроф]] и [[кнез]].
 
Чланови и сродници [[РомановиДинастија Романов|ИмператорскогРуског императорског дома]] су носили су титуле [[Велики кнез|великог кнеза]] и [[Кнез императорске крви|кнеза императорске крви]].
 
У састав руског племства је улазило великоруско московско племство, украјинско козачко племство, остзејско племство, пољска и литванска шљахта, бесарабијско племство, грузијско, јерменско и инородно племство. Древном племству су припадали потомци древних кнежевских и бољарских породица.
Линија 34 ⟶ 33:
Године [[1858]]. насљедних племића је било 609.973, личних племића 276.809. Године [[1870]]. насљедних племића је било 544.188, личних 316.994, а племића земљопосједника у Европској Русији је било 114.716.
 
=== Насљедно племство ===
 
Насљедно племство се стицало на четири начина:
* племстводаровао је даровао [[Император Русијесверуски|император]] по својој вољи,;
* племство се стицало на основу чина у активној државној служби,;
* племство се стицало на основу [[орден]]а,;
* племство се стицало на основу потомства од истакнутих личних племића и почасних грађана.
 
Један од основних начина стицања племства је било стицање племства на основу државне службе.
 
У периоду 1722—1845, насљедно племство се стицало када би се стекло звање у -{XIV}- класи у [[Табела рангова|Табели рангова]] и на основу ордена.
 
У периоду 1845—1856, насљедно племство се стицало када би се стекло звање [[мајор]]а и [[Грађански савјетник|грађанског савјетника]], и на основу ордена Светог Георгија, Светог Владимира свих степена и за прве степене других ордена.
 
Један од основних начина стицања племства је било стицање племства на основу државне службе. У периоду 1856—19001722—1845, насљедно племство се стицало када би се стекло звање у -{XIV}- класи у [[пуковникТабела рангова|Табели рангова]]а, капетанаи 1на основу ордена. рангаУ ипериоду 1845—1856, насљедно племство се стицало када би се стекло звање [[Активнимајор]]а грађанскии [[Грађански савјетник|активног грађанског савјетника]], и на основу Ордена Светог Георгија, Светог Владимира свих степена и за прве степене других ордена.
 
У периоду 1856—1900, насљедно племство се стицало када би се стекло звање [[пуковник]]а, капетана 1. ранга и [[Активни грађански савјетник|активног грађанског савјетника]]. Право стицања насљедног племство на основу потомства од истакнутих личних племића и почасних грађана се сачувало до [[20. вијек]]а, када је то право цар [[Николај II Александрович]] укинуо указом од 28. маја 1900. године.
 
У периоду 1900—1917, повисио се критеријум стицања племства на основу ордена — насљедно племство се стицало на основу орденаОрдена Светог Владимира почевши од 3. степена. Ово ограничење је било уведено због тога што се орденОрден Светог Владимира 4. степена масовно додјељивао за хуманитарне заслуге.
 
=== Лично племство ===
 
Лично племство се стицало на сљедеће начине:
* племстводаровао је даровао [[Император Русијесверуски|император]] по својој вољи,;
* племство се стицало на основу чина у активној државној служби,;
* племство се стицало на основу [[орден]]а.
 
Лично племство се преносило браком од мужа ка жени, али се није могло преносити дјеци и потомству. Права личног племства су имале удовице које нису припадале насљедном племству свештеника православне и јерменско-грегоријанске исповијести.
Линија 68 ⟶ 61:
 
Племство је имало сљедеће привилегије:
* право владања насељеним имањима (до 1861),;
* слободаослобађање од обавезне службе (у периоду 1762—1874, касније је била уведена опште војна обавеза),;
* право поступања у државну службу и на образовање у привилегованим научним заводима;
* право корпоративног организовања у [[Племићка скупштина|племићке скупштине]].
 
Линија 79 ⟶ 72:
Лични племићи се нису уписивали у родословну књигу. Од [[1854]]. године они су се заједно са [[Почасни грађанин|почасним грађанима]] уписивали у пети дио градске житељске књиге.
 
Једна од привилегија, коју су имали искључиво наследни племићи, је била је имати породични грб. Грбове за сваку племићку породицу је потврђивао [[Император Русијесверуски|император]] и затим је такав грб остајао за свагда (измјене су се могле правити само по дозволи императора). Општи грбовник племићких родова Руске Империје је био је установљен на основу указа од 20. јануара 1797. године. Он се чувао у Департману хералдике и садржавао је описе грбагрбова сваког племићког рода.
 
== Види још ==
Линија 86 ⟶ 79:
* [[Табела рангова]]
 
== Извори ==
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Nobility of Russia}}
* ''Дворянство в пореформенной России. 1861-1904 гг. Состав, численность, корпоративная организация'', Корелин А.П., Издательство „Наука“, Москва, 1979.
 
[[Категорија:Руска Империја]]