Безгрешно зачеће Дјеве Марије — разлика између измена

'''Безгрешно зачеће''' ({{Јез-лат|immaculata conceptio}}) је догма римокатоличке Цркве, коју је формулисао папа [[Пије IX]] 8. децембра 1854. (Була ''-{Ineffabilis Deus}-''), а преузео [[Drugi vatikanski sabor|Други Ватикански Концил]] ([[1964]]. у конституцији ''-{Lumen Gentium}-'', 56-59), по којој је [[Дјева Марија]] слободна од сваке мрље или последице од [[Прародитељски грех|прародитељског греха]], самим својим безгрешним зачећем. Догма је настала као плод маријинске побожности и развоја [[Мариологија|мариолошких]] наука током историје. Зачета од [[Јоаким|Јоакима]] и [[Ана|Ане]] по телу на њену душу није прешао Адамов грех. Дјева Марија је ван пропадљивости од самог почетка свога битисања, јављајући се као нова твар, без греха, обучена у јединствену светост. По ученју [[Римокатолицизам|римокатоличке цркве]], оваквоМаријин учењеповлаштени положај је заснованозаснован на Божијем плану припреме спасења људског рода, што је знак човекове припреме за спасење. Штавише, реч је о јединственом односу који Дјева Марија има са Исусом Христом, Богом-Сином: нова [[Ева]] са новим [[Адам|Адамом]].

*а) ''из [[Свето писмо|Светога писма]]'', где Бог већ у рају обећаје нову Еву, чији ће Син ђаволу сатрти главу<ref>“ Непријатељство ја замећем између тебе и жене, између рода твојег и рода нјезина; он ће ти главу сатирати, а ти ћеш му вребати пету.“ (1 Мојс 3,15)</ref>. Анђео Марију поздравлја као пуну милости - а то значи, да никад није била окаљана ни прародитељским ни властитим грехом<ref>Анђео уђе к њој и рече: „Здраво, милости пуна! Господин с тобом!“ (Лк 1,28 - превод Кршћанска садашњост)</ref>. Као Богородица – Мајка Божијег Сина - не би требало да буде окаљана грехом па ни најмањим, јер баш грех је највећи непријатељ нјеногњеног сина [[Исус|Исуса Христа]]. Из њеног Божјег мајчинства произлазе дакле и све друге одлике: њено безгрешно зачеће, њено девичанство, њен безгрешни живот и савршена сарадња са Божјим плановима до Исусове смрти на [[Калварија|Калварији]], као и њено узношење на небо душом и телом.

*б) ''из [[традиција|усмене традиције]]''; Римокатоличка догматика за ову догму наводи нарочито источну традицију: [[Јефрем Сирин|Јефрема Сирина]], [[Иринеј Лионски|Иринеја]], [[Јован Дамаскин|Јована Дамаскина]], [[Јован Златоусти|Јована Златоустог]], [[Герман I Цариградски|Германа Цариградског]], [[АндријаАндрej Критски|АндријуАндрeja Критског]], [[Модест Јерусалимски|Модеста]] и [[Софроније Јерусалимски|Софронија Јерусалимског]]. СтојиНе даклебез разлога ''Катекизам католичке цркве'' одаје признанје [[исток|источном]] [[хришћанство|хришћанству]]:<blockquote>Оци источне Предаје називају Мајку Божју „Пресвета“ (Παναγία - Панагиа), часте ју као „слободну од сваке љаге греха, као обликовану од [[Свети Дух|Светога Духа]] и учињену новим створењем“<ref>Други ватикански сабор: Lumen gentium 56</ref>. Милошћу Божијом, Марија је целог свог живота остала чиста од сваког личног греха. <ref> Катекизам Католичке цркве, Глас концила Загреб 1994, тачка 493.</ref></blockquote>.Догматична конституција о Цркви Lumen gentium цитира и неке западне теологе, међу којима је [[ЈеорнимЈероним Стридонски|Јероним]], [[Августин Хипонски|Августин]], [[Амброзије Милански|Амброзије]], [[Папа Лав I|Лав Велики]], [[Дунс Скот]] и [[Словенци|Словенац]] [[Јанез Лудвик Шенлебен|Јанез Шенлебен]]. Такође источна литургија слави Марију у "Достојно јест" као "пречисту, непорочну Дјеву".