Коштана срж — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Враћене измене 178.148.9.34 (разговор) на последњу измену корисника MerlIwBot
Ред 1:
[[Слика:Gray72.png|десно|мини|280п|Пресјек анатомије ћелија у костнојкоштаној сржи]]
[[Слика:Bone marrow biopsy.jpg|десно|мини|280п|Узимање костнекоштане сржи даваоца]]
[[Слика:Markknochen-1.jpg|десно|мини|280п|Примјерак говеђе костнекоштане сржи]]
'''КостнаКоштана срж''' (''-{Medulla osium}-''), је меко ткиво смјештено у шупљинама [[кост|костијукоштаним]] шупљинама. КостнаКоштана срж одраслих производи [[крвна зрнца]].
 
== Црвена и жута костнакоштана срж ==
Постоје двије врсте костнекоштане сржи — црвена (мијелоидна) и жута. Црвена и бијела крвна зрнца и крвне плочице стварају се у црвеној костнојкоштаној сржи. Нека бијела крвна зрнца се развијају у жутој сржи. Боја жуте сржи је таква због великог броја масних ћелија. Оба типа садрже мноштво [[крвни судови|крвних судова]].
 
При рођењу, сва костнакоштана срж је црвена. Са годинама, све већи дио се трансформише у жуту срж. Одрастао човјек има око 2,6 -{kg}- костнекоштане сржи од које је половина црвена. Црвена се налази само у пљоснатим костима (кости [[кук]]ова, [[грудна кост]], [[кичма]], [[ребро|ребра]], [[кључна кост]], кости [[раме]]на и свода [[лобања|лобање]]), а у млађих особа и у проксималним епифизама надлактице и бедрене кости. Жута костнакоштана срж се налази у дугим, цјевастим костима одраслог човјека.
 
У случају крварења, хипоксије и појачане разградње еритроцита, у старости и у случају одређених болести, жута костнакоштана срж се може трансформисати у црвену да би се поспијешила производња крвних зрнаца.
 
== Врсте матичних ћелија ==
КостнаКоштана срж садржи два типа матичних ћелија:
# '''Строма''' — ретикуларноретикулско везивно ткиво (ретикуларнеретикулске ћелије са способношћу [[Фагоцитоза|фагоцитозе]], ретикуларнаретикулска влакна). РетикуларнеРетикулске ћелије проширењима својих изданака прилијежу уз [[ендотел]] синусоидних капилара (ћелијеадвентицијске адвентицијестанице), а спљоштене уз унутрашњу плоху кости чине [[ендост]].
# '''Хематопоетски трачци''' — накупине незрелих предстадијума крвних зрнаца у окнима ретикуларногретикулског ткива. Унутар накупине еритробластаеритробластима налазе се [[макрофаги]] који предају еритробластима [[гвожђежељезо]] похрањено у [[Цитоплазма|цитоплазми]] у облику феритина и хемосидерина и фагоцитирају њихова избачена једрајезгра.
# '''СинусоидниСинусоидне капиларикапиларе''' — обложениобложене су ендотелом с пукотинама међу ћелијама (литоралне ћелије), кроз које улазе у крвни ток зрели [[еритроцити]] и [[гранулоцити]] ите лимфоцити Б лимфоцити који потпуно сазријевају тек у периферним лимфним органима.
 
== Болести ==
Нормална костнакоштана срж се може оштетити малигним творевинама или инфекцијама попут [[Туберколоза|туберкулозе]], које воде до смањивања стварања крвних ћелија. Такође, може се десити [[рак]] бијелих крвних ћелијазрнаца ([[леукемија]]). Како би се дијагностиковале болести, може се извршити биопсија костнекоштане сржи. Ово обично укључује узимање примјерка црвене сржи под локалном [[Анестезија|анестезијом]]. Подвргавање [[ЗрачењеРадијација|зрачењурадијацији]] и [[ХемиотерапијаХемотерапија|хемиотерапијихемотерапији]] убија многа крвна зрнца која се убрзано размножавају, те имунскиимуни систем тиме бива значајно угрожен. Многи симптоми ирадијационе болести настајурадијације су настали због оштећења ћелија костнекоштане сржи.
 
== Донација и трансплатација костнекоштане сржи ==
Могуће је узети хематопоетске ћелије из једне особе и убризгати их у другу, или у исту особу након неког времена. Ако су давалац и прималац компатибилни, убризгане ћелије ће путовати до костнекоштане сржи и покренути производњу крвних ћелија. Матичне ћелије се могу узети из црвене костнекоштане сржи кука, углавном под општомпотпуном анестезијом. Алтернатива томе је да се даваоцу убризга одређена дрога која проузрокује ослобађање матичних ћелија из костнекоштане сржи у крв, одакле се једноставно ваде и преносе примаоцу.
 
Трансплантација се изводи у тешким случајевима болести костнекоштане сржи; постојећа срж пацијента се прво убије уз помоћ опијата или зрачењарадијације, а онда се нове матичне ћелије убризгају у тијело. Прије зрачењарадијације или хемиотерапијехемотерапије се код неких пацијената хематопоетске матичне ћелије изваде те касније врате натраг у тијело када терапија заврши како би се обновио [[имунолошки систем]].
 
Прва успешна трансплатација костнекоштане сржи на свету извршена је 1958. озраченом српском научнику Радојку Максићу, а донатор је била Одет Драги.<ref>[http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/233763/Preminula-zena-koja-je-dala-kostnu-srz-za-srpske-naucnike Преминула жена која је дала костну срж за српске научнике („Блиц“, 5. фебруар 2011)]</ref>
 
== Референце ==