Тријанонски споразум — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 7:
Од 1867. до 1918. године, [[Аустроугарска|Аустро-Угарска Монархија]] је била подељена на аустријски и угарски део, а овај други је носио назив [[Краљевина Угарска]]. Са изузетком аутономне [[Хрватска-Славонија|Хрватске-Славоније]], Угарска је била централистички уређена, што се косило са вишенационалним карактером овог подручја, а политичке и националне тежње немађарских народа у Угарској нису биле уважаване.
 
Аустро-Угарска Монархија је крајем 1918. године доживела војни пораз и распала се. Овај распад је омогућио [[Словени|словенским народима]] Монархије, као и [[Румуни]]ма, да остваре своје тежње ка државности или уједињењу са осталим припадницима сопственог народа. Тада су створене [[Краљевина Срба Хрвата и Словенаца]] ([[Југославија]]) и [[Чехословачка]], док су се [[Трансилванија|трансилвански]] Румуни прикључили проширеној [[Румунија|Румунији]]. И сами [[Мађари]] су желели да одбаце стари државни систем прогласивши најпре [[Мађарска Демократска Република|Мађарску Демократску Републику]], а потом и [[Мађарска Совјетска Република|Мађарску Совјетску Републику]]. Од земаља којима је до 1918. године управљала Угарска, у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца ушле су [[Хрватска-Славонија]] (којој је до 1918. године био подређен и [[Срем]]) и [[Банат, Бачка и Барања|Војводина]] (која је тада обухватала [[Банат]], [[Бачка|Бачку]] и [[Барања|Барању]]). Под фактичку управу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца дошли су тада и делови Бачке, Барање и Баната који су касније, према одредбанаодредбама мировних уговора, припали [[Мађарска|Мађарској]] и [[Румунија|Румунији]].
 
<gallery>