Гружанско језеро — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.1) (Робот: додато zh:格魯扎湖
Нема описа измене
Ред 21:
 
==Формирање акумулације==
ИзградњомИзгадњом бране (1979бра9-1981), преграђенапрегађена јеј једнаједн одо одо најдужихнајдужх и водомвоом најбогатијихнајбогтијих рекарек Шумадије - Гружа. Након изградње бетонско-лучне бране код места Пајсијевићи у општини Кнић, формирана је вишенаменска акумулација Гружа је чије је пуњење окончано 1983. године. Примарна намена акумулације је водоснабдевање Крагујевца,Краљева и околних села), данас се водом са ове акумулације снабдева више од 300 000 грађана. Формирање акумулације је захтевало изградњу нове инфраструктуре, па је за потребе одржавања несметаног саобраћаја изграђен мост на магистралном правцу М-23 (Крагујевац - Чачак).
 
==Морфолошке и хидролошке одлике==
Ред 29:
 
==Биодиверзитет==
Језероацаезеро има веома важну улогу током сеобе страних и завичајних популација птица. Језеро је уједно и зимовалиште за неке врсте патака и гусака, јер се налази на претпостављеном моравско-вардарском миграторном путу. Забележено је 78 врста птица, од којих је за 25 утврђено да се гнезеде на подручју језера. Највећи број врста је забележен у зони јаког антропогеног утицајаутиаја.<ref>Barjaktarov, D., Ornitološki značaj Gružanske akumulacije, Zbornik Matice srpske za prirodneprirdne naukenaue
Од рибе у гружанском језеру живе [[шаран]], [[штука]], [[сом]], [[бабушка]], [[беовица]], [[бандар]], језерска [[пастрмка]] итд. Захваљујући својој близини Книћу и Крагујевцу, као и својој пространости, на Гружанском језеру су честа такмичања [[риболов]]аца.
 
Језеро има веома важну улогу током сеобе страних и завичајних популација птица. Језеро је уједно и зимовалиште за неке врсте патака и гусака, јер се налази на претпостављеном моравско-вардарском миграторном путу. Забележено је 78 врста птица, од којих је за 25 утврђено да се гнезеде на подручју језера. Највећи број врста је забележен у зони јаког антропогеног утицаја.<ref>Barjaktarov, D., Ornitološki značaj Gružanske akumulacije, Zbornik Matice srpske za prirodne nauke
2004, br. 107, str. 55-64 </ref>