Митрополит дабробосански Николај — разлика између измена

Рођен је од оца Милана и мајке Милице (девојачко Кубурић). На крштењу је добио име Гојко. Као питомац [[Српско привредно друштво Привредник (1897—1946)|Српског привредног друштва Привредник]] на препоруку смољанског пароха одлази [[19. децембар|19. децембра]] [[1940]]. године у [[Смедеревска Паланка|Смедеревску Паланку]] на школовање. Послије ниже гимназије уписује се на [[Богословија |Богословију]] у [[Призрен]]у [[1946]]. године. Монашки постриг примио је у другом разреду Богословије. На монашењу је добио име Николај. Послије Богословије уписао се на [[Богословски факултет у Београду]] [[1953]], који је завршио у редовном року. Желио је послије студија да настави усавршавање у [[Грчка|Грчкој]], али му тадашње власти нису издале пасош. Умјесто одласка у Грчку, [[Свети архијерејски синод Српске православне цркве]] га [[1957]]. поставља за суплента у [[Богословија Светог Саве у Београду|Богословији Светог Саве]] у [[Манастир Раковица|манастиру Раковици]] у [[Београд]]у, и на тој дужности је остао до [[1964]]. године. У међувремену је положио професорски испит [[1963]]. године.

Године [[1964]]. [[Свети архијерејски синод СПЦ]] му повјерава обнављање Богословије у [[Манастир Крка|манастиру Крки]]. Доласком у манастир Крку вршио је дужност управника двогодишње Богословије, старјешине манастира и пароха манастирске парохије. Отварањем [[1966]]. петоразредне Богословије постављен је за њеног ректора. На овој дужности је остао до [[1973]], када је изабран за аустралијско-новозеландског епископа. Дошавши у [[Аустралија|Аустралију]] организује епархијска тијела, доводи и рукополаже нове свештенике, оснива нове парохије, подиже и освећује нове цркве, купује земљу на којој ће оснивати црквене центре. На једном таквом земљишту подигао је манастир Светог Саве, конак и старачки дом. Основао је прво српско гробље у Аустралији. На [[Нови Зеланд|Новом Зеланду]] оснива манастир Успења Пресвете Богородице (то је први православни манастир у историји Новог Зеланда).

[[Свети архијерејски сабор СПЦСрпске православне цркве]] га је [[1978]]. изабрао за [[Епархија далматинска|епископа далматинског]]. Поред својих епархијских дужности једно вријеме је вршио дужност ректора Богословије у манастиру Крки. У то вријеме, највише његовим залагањем, подигнута је нова зграда Богословије. Док је управљао Далматинском епархијом саграђено је седам нових цркава и шест црквених објеката. Покренуо је [[1988]]. часопис Истина. Администрирао је обновљеном [[Бихаћко-петровачка епархија|Бихаћко-петровачком епархијом]]. За годину и по дана организовао је у потпуности епархију и предао је своме насљеднику епископу Хризостому.

списак=[[епархијаЕпархија аустралијско-новозеландска|епископ аустралијско-новозеландски]]<br>[[1973]]—[[1978]].|

списак2=[[епархијаЕпархија далматинска|епископ далматински]]<br>[[1978]]—[[1992]].|

списак3=[[митрополијаМитрополија дабробосанска|митрополит дабробосански]]<br>[[1992]].|