Свети Григорије Исихаст — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м испављање правописних и других грешака |
м sređivanje |
||
Ред 20:
Тако је Свети Григорије Ћутљиви, касније назван и Григорије Горњачки, продужио своје богоугодне подвиге у Србији, све до својег блаженог упокојења у Господу. Остали пак дошавши са њиме из Свете горе монаси Синаити настанили су се по другим крајевима Лазареве државе, и у Србији су до данас познати многи манастири које су они основали, јер су многи од тих Синаита били потом прослављени од Бога светошћу живота и даром чудотворства и нетрулежности.
Није познато тачно када и где се упокојио овај преподобни Григорије. По некима, он се пре свога упокојења вратио поново на Свету гору у свој манастир Григоријат, и тамо се мирно преставио у Господу, око [[1406]]. године. Његове су свете мошти остале у Григоријату све до [[1761]]. године, када су их, приликом тадашњег великог пожара, монаси узели и пренели у Србију, у његов манастир Горњак. По другима пак, преподобни Григорије
Данас се свете мошти Светог Григорија налазе у његовом манастиру Горњаку. За време [[Други светски рат|Другог светског рата]], због опасности од [[Немаци|Немаца]], оне су биле пренете у саборну цркву у [[Пожаревац]], али су после рата опет враћене у Горњак. Ове [[1977]]. године игуман манастира Григоријата из Свете горе, архимандрит Георгије, обратио се писмом епископу Браничевоком и манастиру Горњаку са молбом да подаре његовом манастиру део моштију Светог Григорија, као ктитора манастира Григоријатског. (Јер, у старом Синаксару и Служби ктитору манастира Григоријата Преподобном Григорију, стоји да је он „из Србије дошао" и основао на Св. Гори њихов манастир Светог Николаја, а то потврђује и опште светогороко предање и стари словенски Синаксари).
| |||