Клингонски језик — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 11:
|пор3=[[вештачки језици]]
|регулише=[http://www.kli.org Институт за клингонски језик]
|писмо=[[латиница]] (званично писмо);<br>{{lang|tlh|pİqaDpIqaD}} (коришћено у серији)
|iso2=tlh |iso3=tlh
}}
Ред 50:
Принцип формирања речника је веза између [[лексика|лексике]] и [[култура|културе]]. На пример, постоји неколико речи које означавају [[глаголи|глагол]] „борити се“ које се међусобно разликују по интензитету борбе, што је у складу са ратничком природом Клингонаца. Велики број речи везан је за свемирску технологију и [[оружје]], а такође постоји и велики број [[псовка|псовки]] (псовке се сматрају делом клингонске културе).
 
Такође, постоје [[шала|шале]] које су део језика.<ref>-{[http://www.kli.org/wiki/index.php?Puns%20in%20the%20Vocabulary%20of%20tlhIngan%20Hol ''Puns in the Vocabulary of tlhİngantlhIngan Hol'']}- {{en}}</ref> На пример, реч за „[[пар]]“ је {{lang|tlh|''chang'eng''}} ([[алузија]] на прве познате [[сијамски близанци|сијамске близанце]] [[Чанг и Енг Бункер|Чанга и Енга Бункера]]), „[[рибе|риба]]“ се на клингонском каже -{''ghotİghotI'''}- (алузија на несавршеност у писању енглеског језика<sup id="inlineaa" class="reference">[[#notea|-{[a]}-]]</sup>), а „[[капетан]]“ - {{lang|tlh|''HoD''}} (скраћеница од ''-{Head of Department}-'' - Шеф одсека).
 
== Системи записивања ==
 
Званично [[писмо]] клингонског језика је [[латиница]], међутим, у телевизијским серијама, Клингонци користе свој систем писања. У ''Клингонском речнику'' ово писмо се назива {{lang|tlh|''pİqaDpIqaD''}}, али никакве даље информације нису дате. {{lang|tlh|''pİqaDpIqaD''}} у ''Звезданим стазама'' није коришћен да би представио неки конкретан текст, већ као симулација писања и ради стварања одговарајуће атмосфере.<ref name="prva">-{[http://www.kli.org/tlh/pIqaD.html ''Writing Klingon'']}- {{en}}</ref>
 
Корпорација Астра имиџ ''(-{Astra Image}-)'' је [[дизајн]]ирала симболе за филм ''Звездане стазе'', али се ти симболи погрешно приписују [[Мајкл Окуда|Мајклу Окуди]]<sup id="inlineab" class="reference">[[#noteb|-{[b]}-]]</sup>. Симболи се базирају на три ознаке коришћене на клингонским [[свемирске летелице|свемирским бродовима]], које је дизајнирао [[Мат Џефрис]], и [[Тибетанско писмо|тибетанском писму]], будући да оно има оштре облике слова који су у складу са ратничком природом Клингонаца и њиховом љубављу према [[сечиво|сечивима]]. Касније је непознати извор из компаније [[Парамаунт пикчерс]] дизајнирао комплетно писмо и послао ове симболе Институту за клингонски језик; симболи су постављени на званичном сајту Института, мада се извор не наводи.
Ред 66:
Латинично записивање клингонских гласова је следеће:
 
<center>-{'''''a b ch D e gh H İI j l m n ng o P q Q r S t tlh u v w y ''''''}-</center>
 
=== Писмо ''-{pİqaDpIqaD}-'' (Институт за клингонски језик) ===
 
[[Слика:Kli piqad.GIF|мини|200п|Писмо ''-{pİqaDpIqaD}-'' Института за клингонски језик.]]
Поред званичног латиничног писма, такође је прихваћено и писмо ''-{pİqaDpIqaD}-'', које подржава и Институт за клингонски језик, мада корисници клингонског језика дају предност латиници. Принцип писања је једноставан: једном [[фонем]]у одговара један [[графем]], што значи да је ово [[фонетско писмо]]. Такође, постоје симболи за записивање [[цифра|цифара]] од 0-9. Знакови интерпункције не постоје, а корисници који ипак користе интерпункцију служе се Скајбоксовом интерпункцијом.
 
Септембра 1997, [[Мајкл Еверсон]] је дао предлог да се ови симболи представе у [[unikod|уникод]]у.<ref>-{[http://std.dkuug.dk/jtc1/sc2/wg2/docs/n1643/n1643.htm ''Proposal to encode Klingon in Plane 1 of ISO/IEC 10646-2'']}- {{en}}</ref> Уникод технички комитет је овај предлог одбио у мају 2001, са образложењем да се писмо готово не користи у комуникацији, и да корисници клингонског језика радије користе латиницу.<ref>-{[http://www.unicode.org/consortium/utc-minutes/UTC-087-200105.html ''Approved Minutes of the UTC 87 / L2 184 Joint Meeting'']}- {{en}}</ref> Еверсон је мапирао -{''pİqaDpIqaD''}- у делу уникода за приватну употребу ''-{(U+F8D0 to U+F8FF)}-''.<ref>-{[http://www.evertype.com/standards/csur/klingon.html ''Klingon: U+F8D0 - U+F8FF'']}- {{en}}</ref><ref>-{[http://wazu.jp/gallery/Test_Klingon.html ''Comprehensive Unicode Test Page for Klingon'']}- {{en}}</ref> Као последица тога, појавио се [[софтвер]] за [[куцање]] и [[конверзија|конверзију]] са латинице, а такође се појављују и [[блог]]ови куцани у ''-{pİqaDpIqaD}-''.<ref>''[http://qurgh.blogspot.com Блог корисника -{qurgh}-]'' (клингонски)</ref> [[Гугл]] поседује страну на клингонском, али сервер не распознаје -{''tlh''}- код.
 
=== Писмо ''-{pİqaDpIqaD}-'' (Скајбокс) ===
 
[[Слика:Klingonalphabet.GIF|мини|300п|Писмо ''-{pİqaDpIqaD}-'' према Скајбоксу.]]
Клингонски симболи, које је дизајнирала корпорација Астра имиџ, убачени су у [[битстрим]] [[фонт]] за који гарантује [[Парамаунт пикчерс]]. Овај фонт, који је садржао десет слова енглеске абецеде представљених са десет клингонских слова, искористила је компанија [[Скајбокс]] -{''(Skybox)''}- приликом дизајнирања колекције [[Карта (игра)|карата]] [[Звездане стазе: Следећа генерација]].
 
Клингонске карте садрже аспекте клингонске културе, као и ''-{pİqaDpIqaD}-'' текст, који је превео Окранд. Неке карте, као што су -{S7, S8}- и -{S9}-<ref>Клингонске карте [http://qurgh.wizage.net/cards/S7.jpg -{''S7''}-], [http://qurgh.wizage.net/cards/S8.jpg -{''S8''}-] и [http://qurgh.wizage.net/cards/S9.jpg -{''S9''}-] (клингонски)</ref>, писане су писмом ''-{pİqaDpIqaD}-'' који је у складу са латиничним писмом. Неке карте, као што је -{''S39''}-, писане су на енглеском језику али писмом ''-{pİqaDpIqaD}-'' које је створио Скајбокс.
 
Смер писања је слева у десно и одозго на доле. Поред слова, постоје и четири знака интерпункције:
Ред 87:
* Знак сличан цртици (функција непозната).
* Знак сличан апострофу (функција непозната).
Прва два знака такође су прихваћена и међу корисницима писма ''-{pİqaDpIqaD}-'' Института за клингонски језик. Знакови интерпункције и размаци у писању нису обавезни (овакав начин писања је уобичајен у серији).
 
=== Манделско писмо ===
Ред 164:
* ''a'' – /ɑ/ – [[отворен предњи незаобљен самогласник]]
* ''e'' – /ɛ/ – [[полуотворен предњи незаобљен самогласник]]
* ''-{İI}-'' – /ɪ/ – [[готово затворен готово предњи незаобљен самогласник]]
* ''o'' – /o/ – [[полузатворен задњи заобљен самогласник]]
* ''-{u}-'' – /u/ – [[затворен задњи заобљен самогласник]]
[[Двоглас]]и су такође могући у комбинацијама самогласника са полусамогласницима ''w'' /w/ и ''y'' /j/:
* ''w'' гради двогласе ''-{aw}-'', ''-{ew}-'' и ''-{İwIw}-''
* ''y'' гради двогласе ''-{ay}-'', ''-{ey}-'', ''-{İyIy}-'', ''-{oy}-'' и ''-{uy}-''<ref name="druga"/>
 
=== Нагласак ===
Ред 192:
 
Неке именице имају неправилну [[Број (граматика)|множину]], као што је -{''jengva''}- ([[тањир]]) - ''-{ngop}-'' (тањири). У већини случајева, множина се образује помоћу суфикса. У зависности од тога шта именица представља, постоје три врсте суфикса:
* ''-{-pu}-'' за [[биће|бића]] са способношћу [[говор]]а (''-{tlhİngantlhIngan}-'' - Клингонац, ''-{tlhİnganputlhInganpu}-'' - Клингонци; ''-{jagh}-'' - [[непријатељ]], ''-{jaghpu}-'' - непријатељи);
* ''-{-Du}-'' за делове тела (''-{qeylİSqeylIS minDu}-'' - очи Кахлеса);
* ''-{-mey}-'' за именице које не спадају ни у једну од ове две категорије (''-{sarq}-'' - сарк, клингонски коњ, ''-{sarqmey}-'' - саркови).
 
Ред 212:
[[Гинисова књига рекорда]] наводи да је клингонски језик [[2006]]. године био измишљени језик са највећим бројем говорника. Књига ''Хакерисање перформанси ума'' наводи клингонски као један од алтернативних језика за размишљање приликом решавања проблема, у складу са [[Сапир-Ворфова хипотеза|Сапир-Ворфовом хипотезом]].<ref>-{[http://oreilly.com/catalog/9780596101534/ ''Mind performance hacks, Tips & Tools for Overclocking Your Brain, By Ron Hale-Evans'']}- {{en}}</ref> Клингонски се такође говори на конвенцијама поклоника серијала Звездане стазе. Поздрав којим се користе је једини поздрав у клингонском језику, и он гласи: ''-{nuqneH}-'' (шта хоћеш?). Реч која се такође доста употребљава међу говорницима клингонског језика је ''-{Qapla'}-'' (успех).
 
Издати су преводи три класична дела на клингонски језик: [[Гилгамеш]] ''(-{ghİlghameSghIlghameS}-)'', [[Хамлет]] (''-{Hamlet}-'') и [[Много вике ни око чега]] (''-{paghmo' tİntIn mİSmIS}-''). Превођење последња два наслова је инспирисано изјавом високог саветника [[Горкон]]а у филму ''[[Звездане стазе: Неоткривена земља|Звездане стазе 6: Неоткривена земља]]'' да се [[Вилијам Шекспир|Шекспир]] најбоље чита у клингонском оригиналу. Неки поклоници серијала сматрају да је то шала, наводећи друго објашњење које говори о томе да је клингонски [[путовање кроз време|путник из будућности]] продао преводе неких клингонских дела Шекспиру.
 
== Види још ==
Ред 228:
<ol class="references" style="list-style-type:lower-alpha;">
<li id="notea"> '''[[#inlinea|^]]''' ''-{Ghoti}-'' је алтернативна графија за енглеску реч -{''fish''}- коју је предложио непознати викторијански реформатор енглеског језика покушавајући да укаже на хаотичност и недоследност ортографских правила енглеског језика. Објашњење се састоји у томе да се реч -{fish}- савршено може писати као ''-{ghoti}-'' - ''-{gh}-'' као у ''-{cough}-'', ''o'' као у ''-{women}-'', ''-{ti}-'' као у ''-{nation}-''. Често се тврди да је овај предлог дао сам [[Џорџ Бернард Шо|Бернард Шо]], међутим то није тачно, иако је, додуше, Шо подржао овај предлог.<ref>[http://alt-usage-english.org/excerpts/fxwhat04.html -{''Jim Scobbie. What is "ghoti"?''}-] {{en}}</ref>
<li id="noteb"> '''[[#inlineb|^]]''' Симболи који се приписују Окуди: Списак најчешћих питања Института за клингонски језик у издању Дармода Спирса <ref>[http://web.archive.org/web/20041012093544/http://higbee.cots.net/~holtej/klingon/faq.htm#2.13 ''Klingon - FAQ: 2.13 What is pİqaDpIqaD? Does the Klingon writing I see on TV mean anything? Where can I learn how to read/write pİqaDpIqaD?''] {{en}}</ref> аутора Вила Мартина (18. август 1994). Симболи који су погрешно приписани Окуди наведени су у ''Ортографији'' Лоренса М. Шоена, оснивача Института за клингонски језик<ref>[http://www.kli.org/pdf/Orthography.pdf "-{''On Orthography''}-" (PDF)] {{en}}</ref>, који цитира Џеј Лијев интервју са Мајклом Окудом у часопису Института за клингонски језик ''-{HolQed}-'' 1.1 (Март 1992), стр. 11. Ради се заправо о симболима које је дизајнирала корпорација Астра имиџ.
</ol>
</div>
Ред 254:
* [http://qurgh.wizage.net/cards/cards.html -{qurgh juHDaq}- - Информација о Скајбокс картама] (клингонски)
* [http://blogs.msdn.com/shawnste/archive/2006/02/17/534533.aspx -{I'm not a Klingon}- - Клингонски распоред тастатуре за Виндоус Виста] {{en}}
* [http://klingonska.org/piqad/play.cgi -{Klingonska Akademien - The pİqaDpIqaD Playground}- - конверзија латинице и -{pİqaDpIqaD}-] {{en}}
 
*-{[http://www.angelfire.com/trek/yensw/ Klingon as linguistic capital]}- {{en}}