Патријаршијски двор у Сремским Карловцима — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м →Значај |
мНема описа измене |
||
Ред 10:
Зграда Патријаршијског [[Владичански двор|двора]] је саграђена између [[1892]]. и [[1895]]. године по пројекту нашег архитекте [[Владимир Николић|Владимира Николића]], на месту где се некада налазио „Пашин конак“. „Пашин конак" је био прво седиште [[Патријарх српски|поглавара српске цркве]] након пребацивања [[Архиепископија пећка|архиепископије]] из [[Пећ]]и у [[Сремски Карловци|Сремске Карловце]]. [[Митрополит карловачки|Митрополит]] [[Стефан Стратимировић]] је [[1817]]. године основао задужбину за прикупљање седстава за изградњу двора, а који је изграђен за време [[Митрополит Георгије Бранковић|митрополита Георгија Бранковића]]. Изградња двора „у стилу талијанских палата" поверена је предузимачима Пекло Бели и Карлу Лереру. Дворску [[Капела|капелу]] је осликао [[Урош Предић]].
По уједињењу [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] [[1920]]. [[Српска православна црква|патријаршијско]] средиште се званично пресељава у [[Београд]], где се зида нови [[Патријаршијски двор у Београду|двор]]. Због зидања новог двора, [[српски патријарх]] све до [[1930]]. године борави двору у [[Сремски Карловци|Карловцима]]. После тога, патријаршијски двор у Сремским Карловцима постаје седиште [[владика сремски|владике сремског]], чије је звање васпостављено после више од два века.
У току [[Други светски рат|Другог светског рата]], када је цео [[Срем]] био у оквиру злогласне [[НДХ]], задње Патријаршијског двора није теже страдало, али је било похарано и из њега су однете многе драгоцености у [[Загреб]] (намештај, други предмети). Значајан део ових драгоцености никада није враћен.
| |||