Јустин Филозоф — разлика између измена

Јустин филозофију види као „најдрагоценији дар Божји“ који човека поново води [[Бог]]у. Он сматра да је грчка филозофија прирема за хришћанство, стога није неистинита већ само парцијална. Стварање света, па и рођење Исуса од Бога, објашњава у [[неоплатонизам|неоплатонском]] смислу. Написао је две апологије у којима се служи [[Платон]]овим појмовима ([[Демијург]]), али и новоплатоничарским појмовима ([[еманација]]). Он доказује да хришћанске истине и филозофија имају исти извор - божански [[логос]]. Сократов логос, који је Грцима саопштио истину, исти је онај који је просветлио и варваре, задобивши телесни облик човека, Исуса Христа. Тако он многе грчке филозофе ([[Хераклит]]а и [[Сократ]]а, на пример) убраја у хришћане. Сократа доживљава као претходницу Исуса, будући да је и он био жртва за истину и да је, као и хришћани, у почетку био проглашен за атеисту. Ипак, филозофима претпоставља пророке који су изнад сваког доказа „достојни сведоци истине“, а њихове речи „једина поуздана и корисна филозофија"филозофија“. Знање о богу, или истинска филозофија, може да се постигне само [[откровење]]м.

Јустин је због античке образованости носио назив „паганина у хришћанском оделу"оделу“. Својим настојањем да хришћанство објасни помоћу грчке филозофије, Јустин је претходник александријских теолога.