Небеска сфера — разлика између измена

нема резимеа измене
м (r2.7.2+) (Робот: додато lv:Debess sfēra)
У [[Астрономија|астрономији]] и навигацији '''небеска сфера''' је имагинарна ротирајућа сфера јединичног радијуса концентрична [[Земља|Земљи]]. Свако небеско тело можемо посматрати као да лежи на небеској сфери. Положај сваког тела тада може бити описан коришћењем [[Сферни координатни систем|сферних координатних система]]. Пројекције Земљиног северног и јужног пола, као и [[Екватор|екватора]] на ову сферу називамо '''небески северни и јужни пол''', односно '''небески екватор'''. Замишљену праву провучену кроз северни и јужни небески пол називамо '''светска оса''', а она представља замишљени продужетак Земљине осе ротације.
 
[[Аристотел|Аристотелови]] и [[Клаудије Птолемеј|Птолемејеви]] модели сматрали су небеску сферу реалном. Ти [[Геоцентрични систем света|геоцентрични системи света]] представљали су концентричне небеске сфере на којима се налазе [[Сунце]], [[Месец]], [[планете]] и [[Звезда|звезде]].
 
Како Земља ротира од запада ка истоку око своје осе са периодом од 23 сата и 56 минута, небеска сфера са свим небеским објектима привидно (из перспективе посматрача на Земљи)ротира од истока ка западу око светске осе. Стога, звезде излазе на истоку, кулминирају на [[Небески меридијан|небеском меридијану]] и залазе на западу (са изузетком циркумполарних звезда - оних које се са одређене географске ширине виде у току целог дана целе године, а дању се не виде звог Сунчеве светлости). Циркумполарне звезде такође ротирају у истом смеру око северног, односно јужног небеског пола, али без заласка. У односу на 24-часовне сатове које користимо, звезда ће наредне ноћи изаћи 4 минута раније. Ово неслагање времена је последица [[Земљина револуција|Земљине револуције]], односно привидно годишње кретање Сунца по небеској сфери.