Филипо Брунелески — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м (Разне исправке)
м
| држава_смрти =
}}
'''Филипо Брунелески''' ({{јез-ит|Filippo Brunelleschi}}; [[Фиренца]], [[1377]]. — [[Фиренца]], [[15. април]] [[1446]].) је био италијански [[архитектура|архитекта]], [[вајарство|вајар]] и [[инжењерство|инжењер]], један од пионира нове архитектуре [[кватроченто|ране ренесансе у Италији]]. Имао је велики значај наза развој целокупне уметности [[Ренесанса|ренесансе]] у [[Италија|Италији]]. Његово најзначајније дело је [[купола]] катедрале [[Санта Марија дел Фјоре|Санта Марија дел Фјоре]] ([[1420]] — [[1436]]), која је конструисана уз помоћ машине коју је Брунелески изумео за тај подухват. Велики део онога што се зна о његовом животу и делу је захваљујући млађем савременику Антонију ди Тучио Манетију, који је [[1480]]. године написао његову биографију.
 
== Биографија ==
[[Слика:Spedale degli Innocenti (detail).JPG|мини|десно|Болница за сирочад - детаљ]]
[[Слика:Bunelleschi.jpg|мини|200п|Статуа Филипа Брунелескија у фирентинској катедрали [[Санта Марија дел Фјоре]], [[Фиренца]]]]
[[Слика:Cupola di santa maria del fiore dal campanile di giotto, 02.JPG|мини|200п|Купола цркве [[Санта Марија дел Фјоре]]]]
[[Слика:Santa Maria del Fiore.jpg|мини|200п|Катедрала [[Санта Марија дел Фјоре]]]]
[[Слика:Masaccio 003.jpg|мини|200п|Масаћо и Брунелески (?) око [[1425]]. године у Санта Марија Новела, [[Фиренца]]]]
[[Слика:Spedale degli Innocenti.JPG|200п|мини|десно|Болница за сирочад, [[Фиренца]]]]
 
Рођен је [[1377.]] године, у време великих иновација, као син добро стојећег фирентинског бележника. Отац га је васпитао у духу [[Хуманизам|хуманизма]] на текстовима и делима научника и књижевника као што је [[Данте]]. Добио је добро опште образовање. Своје школовање почео је као златарски [[шегрт]], а мајсторску дозволу добија [[1404]]. Прво је радио као [[златар]] и [[вајар]] а онда јепотом учествоваоучествује на конкурсу за врата фирентинске крстионице инакон опредељујечега се опредељује за архитектуру. Спада у ону врсту архитеката који нису имали никаково грађевинско или архитектонско образовање. Његово дело утицало је на развој [[Ренесанса|ренесансе]], а од уметника–савременика највише је утицао на [[Микелоцо|Микелоцо Микелоција]] који се у неким изворима води као његов ученик.
 
== Дело ==
 
Брунелески је био свестран и надарен уметник пре свега скулптор и архитекта. Године [[1401]]. учествовао је на конкурсу за израду северних врата крстионице Сан Ђовани у [[Фиренца|Фиренци]] уна ком је учествовало седам младих скулптора. Скулптура не само да носи многе облике [[хуманизам|хуманизма]] већ се јавља одвојено од архитектуре и представља самостално уметничко дело. Рачуна се да је на овом конкурсу учињен прелаз према ренесанси. Са Брунелескијем зграда није савладала човека већ је први пут човек [[пропорција|пропорцијом]] долазио до закона и простора применом математике и надовезујући на [[метрика|метрику]] и [[модул]] [[романика|романике]] долазио до законитости за разлику од случајности у романском простору. [[Лоренцо Гиберти]] је предложио пројекат врата у готичком стилу, али је порота изабрала да ова два уметника треба да раде заједно на пројекту што је Брунелескија наљутило и он одлази у [[Рим]] где je студирао античку архитектуру заједно са својим пријатељем [[Донатело]]м. На основу студија почео је да примењује правила [[линеарна перспектива|линеарне перспективе]]. У својим радовима није само имитирао античке грађевине. При изградњи куполе [[Фирентинска катедрала|фирентинске катедрале]] сличност са Пантеоном је постигнута само у изгледу, а конструкција је у потпуности нова. Брунелески се инспирисао из средине у којој је поникао, у романској, готичкој и тосканској архитектури.
 
== Архитекта ==
=== Болница за сирочад ===
 
Брунелески се постепено опредељивао за архитектуру. Године [[1419.]] радио је на фирентинској болници за сирочад („-{Ospedale degli Innocenti}-“) која јесе сматранасматра за манифестманифестом ренесансне уметности архитектуре. ОнБрунелескију се кодје овекао болницеинспирација инспирисаопослужила романскомроманско тосканскомтосканска архитектуромархитектура. Његов циљ је био да створи нови архитектонски правац употребом елемената античке архитектуре и достизањем новог схватања хармоније и лепоте.
 
Више година посветио је градњи куполе храма [[Санта Марија дел Фјоре]] у [[Фиренца|Фиренци]].
[[Слика:Filippo Brunelleschi, cutaway of the Dome of Florence Cathedral (Santa Maria del Fiore).JPG|мини|upright|лево|део унутрашње структуре куполе Дуома]]
 
За реализацију куполе био је почетком [[15.XV век]]а расписан конкурс којина којем је добиопобедио Филипо Брунелески. Пројекат је предвиђао осмоугаонуизградњу куполуосмоугаоне куполе. Градња је трајала од [[1420]]. до [[1434]]. године. Купола је грађена изванаса спољне ка унутраунутрашњој страни од опеке које су стављане у виду рибље кости. Приликом грађења безнису употребеупотребњаване скеласкеле. Ова купола је трећа у оквиру распона куполе у свету јер је мања од куполе светог Петра у Риму (мања за 60 -{cm}-.) и мања од ПантенонаПантеона. {{чињеница|date=12. 2012.}}
 
Ова огромна грађевина тешка је 37.000 тона и изграђена је од 4.000.000 опека.{{чињеница|date=12. 2012.}} Он је радио неколико модела и слика током конструкције и морао је пронаилазити посебна решења за ове радове који су дали прилог у архитектури. Приликом изградње куполе онБрунелески је конструисао један велики дрвени кран којим је дизао материјал за изградњу. Ту је он употребио и појачања камена затегама од гвоздених ланаца и положио камене темељце за употребу челичних конструкција као армираног бетона у каснијим столећима. Овим плановима ругао се Гиберти и називао их је немогућим.{{чињеница|date=12. 2012.}}
 
Задатак да засводиуобличи огроман простор између ступова који још нико није решио он је започео [[1420.]] године. Он је овде употребио проналазке готичке архитектуре. Његово решење је сматрано за чудо грађевинске технике. Градња куполе је трајала до [[1434.]] године Он је ипак није видео у садашњем изгледу и после његове смрти је купола допуњена латерном и златном куглом. Купола је покрила простор од 42 -{m}-² који је био мањи од највеће куполе света античког ПантенонаПантеона за само 1,2 -{m}-².{{чињеница|date=12. 2012.}}
 
=== Црква Сан Лоренцо ===
=== Црква Сан Спирито ===
 
Панданом цркве Сан Лоренцо је „храм Сан Спирито“ који се налази на супротној обали реке [[Арно]]. Његов пројекат је израдио Брунелески [[1428]]. године на захтев богатих флорентинскихфирентинских породица, а градња је започета [[1436]]. године и трајала је и после смрти овог уметника и резултат је био један од најлепших храмова, ренесансних цркава у [[Фиренца|Фиренци]].
 
=== Капела Паци у цркви Санта Кроче у Фиренци ===
 
Последње дело Брунелескија је „капела Паци“ у цркви Санта Кроче у Фиренци. Ни једно прочеље од Брунелескијевих дела није сачувало свој првобитни изглед. Новија истраживања показују да то није било ни са случајем капеле Паци која је започета [[1430]]. година, а онБрунелески је умро [[1446]]. године и није могао пројектовати прочеље у његовом данашњем облику. То је ипак оригинална творевина која је у потпуности различита од дотадашњих зграда и средњовековних прочеља.
 
== Цивилна архитектура ==
[[Слика:FirenzePalazzoPittiPiazzale.JPG|250п|мини|десно|Палата Пити [[Фиренца]]]]
 
Брунелески се није бавио само црквеном архитектуром, он је аутор флорентинскефирентинске ренесансне палате. ОнБрунелески је иосим цивилнесакрилиних аградио неи само сакралнецивилне грађевине радио на посебан начин и обележио је то своје дело. Одликује их чврст и робустан изглед и камен обрађен у босажу у приземљу, а на спратовима у „лакшим“ обрадама камена, на фасадама, постоји „математичка композиција“ - три спрата као појединачни делови, повезани су међусобно и са полукружним луковима на прозорским отворима у правилном распореду одражавају геометријску дисциплину. По његовим пројектима је изграђена најмонументалнија палата за породицу Пити која ипак због своје огромне величине није завршена у пројектованом обиму и завршена је тек [[1577.]] (од стране медичијеваца, Бартоломео Аманати).
 
После своје смрти [[1446.]] године архитекта је сахрањен у подземним одајама фирентинског дома.