Мишковић — разлика између измена

Народно предање (Које је сакупљајући грађу за етнографску расправу о Бањанима 1912 и 1940 године дјелимично приближио Светозар Томић и др.Ђурђића Петковић у гласнику Цетињског Музеја) каже да су ,Мисковићи и Кокотовићи најстарије породице у Бањанима (Општина Никшић),да славе Светог Тому и прислужују Петровдан. У то вријеме Парез је био познат и изузетно погодан за узгој винове лозе и да су Парезани били изузетно моћни и економски јаки. Народно предање каже да је у земану на сабор код њиховог храма (црква Светог Апостола Томе у Парезу, која се данас на жалостнажалост налази у рушевинама) долазило по 70 седленика са сребреним седлима,и да је по томе пољана испод цркве св.Апостола Томе на којој су везани коњи добила назив сребрена пољана како се и дан данас назива. У овој цркви причестили су се војници војводе Влатка Вуковића при одласку у бој на Косово. Чувеним,богатим и у вакту силним и знаменитим Парезанима око 1585 год. у походе дође Иво Сењанин и потпуно их разори.Послије пораза Парезанско племе се распада,једа дио пребјегне на десну страну Требисњице,у Заводје (предио Паника),задржавајући старо презиме Парезанин (по мјесту Парезу),гдје их и данас има ,као и у Билећи ,Требињу,Београду и у другим мјестима широм европе и свијета .А Мисковици и Кокотовици у Петровиће(на Мишковића брда,Корољин До и Успутницу Кокотовици ).Због разнијех околности дио Кокотовица сјели из Бањана (Невесиње,Кривошије,Корјенице,Никшић и другим мјестима широм европе и свијета). Сви Кокотовици у Херцеговини подстичу од Мата,који се сјели у Невесиње 1855 г. За првог родоначелника Кокотовића сматра се Митар који је побјегао из Пареза од зулума Сењаним Ива. Бојећи се освете ,дио Мишковића из Корољина Дола пребјегне у Босну,у околину Рогатице,гдје њихови потомци и данас живе...