Пекар — разлика између измена

| просечна_зарада=зависи од квалификације

}}

 

Пре скоро 90 година, у Србији је постојао пекарски [[еснаф]]. То је било удружење пекарских [[мајстор]]а које је радило на томе да заштити углед и интересе своје професије. Пекари су се тада називали '''екмеџијама''' (турцизам). Тада је мало људи обављало овај посао. Да би постао прави пекарски мајстор, прво би се пријавио као [[шегрт]] код неког пекара (газде-мајстора), и затим у тим [[радионица]]ма (пекарама) изучавао занат. Када би газда увидео да је шегрт научио занат, позвао би стручну [[Комисија|комисију]]. Комисија би на основу знања и умешности шегрта, доделила шегрту ''Мајсторско писмо''. На основу тог документа се доказује да је та особа постала мајстор свог [[занат]]а односно пекар.