Софка Николић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 3:
Почела је да пева као девојчица на вашарима, а од [[1918]]. је озбиљније запажена наступима у [[Зворник]]у. Први важнији наступ имала је [[1927]]. године, када је 20-тих година прешла да живи у [[Београд]]. Удала се за Пају Николића, шефа великог оркестра и са њим имала ћерку Марицу. Први пут Софкино певање пренесено је радио таласима 11. децембра 1929. године на Радио Београду.
 
Прву плочу са нумерама „Колика је Јахорина планина“ и „Кад би знала, дилбер Стано“ снимила је са 19 година у БерлинуБеограду, аРазне другудруге плочуплоче снима идућих година, па и две године касније у Паризу. ПонелаПрема неким исказима понела је титулу најтраженијеједне певачицеод најтраженијих певачица у Европи, а сматра се и добијада је за број продатих плоча добила награду „Златне„Златна поткова“ (иако околности под којим се ова награда додељивала нису до данас у пуној мери поткове“истражене).
 
Све до 1939. године гостовала је и певала у најпознатијим европским културним центрима [[Берлин]]у, [[Праг]]у, [[Беч]]у, [[Будимпешта|Будимпешти]], [[Париз]]у, са пратећим оркестром који је обично бројао пет чланова, али и чији се број покаткад пењао до броја од 25 музичара, под вођством њеног мужа Паје. О њеном певању, које је остављало велики утисак на слушаоце широм Европе, написано је: „Даире у њеним рукама звечећи су дрхтале, дрхтала је њена душа“.<ref>[http://www.glassrpske.com/plus/teme/Sofka-pociva-u-grobu-bez-biljega/8888.html „Софка почива у гробу без биљега“]</ref>, Тихомир Несторовић, ''Глас српске'', Бања Лука, 4. јул 2008.
 
СнимилаСматра се да је вишеснимила одвећи 100број грамофонских плоча и више од 200 песама. Њене најпознатије песме су: „Цојле манојле“, „Колика је Јахорина планина“, „Кад би знала, дилбер Стано“, „Зоне, мори Зоне“ и „Чујеш, секо...“.
 
Након смрти ћерке Марице/Мариоле [[1939]]. године, на врхунцу славе, Софка се повлачи у туговање и више, осим ретких забележених наступа и једног официјелног снимања за Радио Београд (почетком шездесетих година за Радио Београд, уз пратњу оркестра Жарка Милановића) углавном више није певала. ВременомТоком јевремена заборављенаједна оваод нашанајславнијих најславнија српскасрпских певачица 20.двадесетог века заборављена је. Последње године живота провела је скромно и усамљено у [[Бијељина|Бијељини]] и Београду. Умрла је [[1982]]. године у старачком дому у Бањи Ковиљачи, а сахрањена је у Бијељини, у крипти капеле, поред своје ћерке.
 
== Извори ==