Ћелијско дисање — разлика између измена

нема резимеа измене
м (Превођење магичних речи)
:::C<sub>6</sub>H<sub>12</sub>O<sub>6</sub> + 6O<sub>2</sub> &rarr; 6CO<SUB>2</SUB> + 6H<sub>2</sub>O + Произведена енергија (2830 kJ)
 
У ватри се неконтролисано ослобађа огромна енергија у облику светлости и топлоте. Ћелијско дисање је исти процес, који се одвија постепено, у неколико корака, а чији је резултат претварање енергије ускладиштене у молекулима глукозе у употребљиву хемијску енергију у облику [[Аденозин трифосфат|АТП]]-а.
 
 
== Аеробна респирација ==
 
Да би аеробна респирација била могућа неопходно је присуство [[кисеоник|кисеоника]]. Ово је један од процеса који се често употребљава и при ком се разлаже пириват путем [[гликолиза|гликолизе]] и у ком пириват улази у [[митохондрије]] како би био потпуно оксидован путем [[Кребсов Циклус|Кребсовог циклуса]]. Проудкт овог процеса је енергија у облику [[Аденозин трифосфат|АТП]]-а, путем фоcфорилације НАДХ и ФАДХ2. Редуктивни потенцијал НАДХ и ФАДХ2 се претврара у додатни број молекула [[Аденозин трифосфат|АТП]]-a (имату на уму да је циљ ћелије да створи што више молекула [[Аденозин трифосфат|АТП]]-a који представљају енергију) путем [[транспортни ланац електрона|транспортног ланца електрона]] у којем је [[кисеоник]] крајњи прималац (акцептор) [[електрон]]а. Већина молекула [[Аденозин трифосфат|АТП]]-а створених у целуларној респирацији су резултат оксидативне форсфорилације, где су АТП молекули направљени захваљујући хемиосмотичном потенцијалу којим управља катализатор. У идеалним условима, разлагањем једног молекула глукозе до крајњих производа (угљен-диоксида и воде) ствара се 38 молекула [[Аденозин трифосфат|АТП]]-a у целуларној респирацији. Међутим, обично не дође до 38 молекула АТП јер се неки од молекула енергије утроше на процесе као што је транспорт пирогрожђане киселине у [[митохондрије]]. Код [[еукариоте|еукариота]] целуларна респирација се одвија у [[митохондрије|митохондријама]] а код [[прокариоте|прокариота]] у [[ћелијска мембрана|ћелијској мембрани]].
 
Аеробни метаболизам је ефикаснији од анаеробног метаболизма. Почиње са Гликолизом анаеробног метаболизма и наставља са [[Кребсов Циклус|Кребсовим циклусом]] и [[оксидативна фосфорилација|оксидативном фосфорилацијом]].
[[Слика:Glikoliza.jpg|мини|400п]]
 
[[Гликолиза]] је метаболички процес који је присутан у свим живим организмима и при ком није потребно присуство [[кисеоник|кисеоника]]. Процесом се на један молекул [[глукоза|глукозе]] добијају два молекула [[пирогрожђана киселина|пирогрожђане киселине]], и при том ствара енергију у облику два молекула [[Аденозин трифосфат|АТП]]-а.
 
На један молекул глукозе произведу се четири молекула [[Аденозин трифосфат|АТП]]-а, али два се утроше при припреми ћелије за улазак у гликолизу. Почетна фосфорилација глукозе је неопходна како би се дестибилизирао молекул и од шесточланог шећера настала две триозе, односно два шећера од по три [[угљеник|угљеникова]] атома. Током последњих корака гликозе четири фосфатне групе се пребаце на АДП фосфорилацијом, како би се створила четири молекула [[Аденозин трифосфат|АТП]] и два молекула NADH се створе путем оксидације. Гликолиза се одвија у [[цитоплазма|цитоплазми]] ћелије.
 
Једначина за овај процес следи:
''Главни чланак'': [[Кребсов циклус]]
 
Кребсов циклус је такође познат и као циклус лимунске киселине. Када је [[кисеоник]] присутан, '''ацетил-CoA''' улази у Кребсов циклус у ком се оксидише до [[угљен диоксид]]а, док се у исто време редукује никотинамид аденин динуклеотид, односно NAD, у NADH, где је H један атом [[водоник|водоника]]. NADH даље улази у транспортни ланац електрона где се стварају молекули [[Аденозин трифосфат|АТП]]-а, делом путем [[оксидативна фосфорилација|оксидативне фосфорилације]].
 
== Анаеробна респирација ==