Осетски језик — разлика између измена

|-

| a || {{unicode|ӕ}} || б || в || г || гъ || д || дж || дз || е || ё || ж || з || и || й || к || къ || л || м || н || о || п || пъ || р || с || т || тъ || у || ф || х || хъ || ц || цъ || ч || чъ || ш || щ || ъ || ы || ь || э || ю || я

Спојеви ГЪ, ДЖ, ДЗ, КЪ, ПЪ, ТЪ, ХЪ, ЦЪ и ЧЪ се рачунају за посебна слова. Слова Ё, Ж, Ш, Щ, Ъ, Ь, Э, Ю, Я се користе само у руским позајмљеницама.

 

=== Слово {{unicode|Ӕ}} ===

{{Главни чланак|Ӕ (ћириличко)}}

Ипак, ово слово је у многим фонтовима недоступно, па се при писању на рачунару користе следећи начини:<br />

* латинично слово Æ (најчешће) које има исти изглед као ћирилично (среће се у [[дански језик|данском]], [[норвешки језик|норвешком]] и другим, углавном [[нордијски језици|нордијским језицима]]);<br />

 

=== Правила читања ===

У осетинском постоји огроман број позајмљеница из руског. Оне се понекад пишу као и у руском (''статья'' — чланак), некад су делимично прилагођене осетинком правопису (''республикæ'' — република, ''революци'' — револуција), а некад су скоро сасвим прилагођене осетинском (''кърандас'' — оловка, од ''карандаш'', ''вагзал'' — железничка станица, од ''вокзал'').

==== Самогласници ====

Самогласника у осетинском има 7. Деле се на јаке (А, Е, И, О, У) и слабе (Æ, Ы). Ова подела је важна код нагласка. Јаки самогласници се увек изговарају отегнуто. Квалитет изговора за јаке сугласнике је исти као у српском. Важно је за њих напоменути следеће:

* слово Е, за разлику од [[руски језик|руског језика]], '''није јотовано''', тј. реч ''егъау'' се чита /е:ға́:ў/, не /је:ға́:ў/, али као и у руском умекшава претходни сугласник;

Што се тиче слабих самогласника:

* Æ се изговара између А и Е, као A у енглеској речи '''black''';

Множина именица у осетинском добија се додавањем наставка -тæ у номинативу, док се у осталим падежима Æ пред наставком губи.<br />

* лæппу — лæппутæ (дечак — дечаци)<br />

Често А и О у последњем слогу прелазе у Æ:<br />

* кард — кæрдтæ (нож — ножеви)<br />

Понекад, ако се именица завршава на групу сугласника, наставак је -ытæ:<br />

* цæст — цæстытæ (око — очи)<br />

Случајеви када се додаје -тæ:<br />

* аргъ — аргътæ (цена — цене)<br />

Код именица на -æг Æ испада, наставак је -ытæ, а Г прелази у ДЖ:<br />

Код именица на -ыг Ы испада, наставак је -уытæ:<br />

Неке именице не губе Æ:<br />

* сынтæг — сынтæджытæ (кревет — кревети)<br />

|-

||

Уподобитељни<br />

||

|-

||

Уподобитељни<br />

||