Ендогамија — разлика између измена

Он је први запазио да је географска средина један од основних чинилаца у стварању ендогамих група. Сматрао је да оне настају географском – физичком изолацијом којом су људи одвојени и изоловани на уском простору и тако више него неки други упућени само на своје племенске, или родске сроднике. Ове ендогаме групе настају најчешће у високим планинским насељима, које је конфигурација терена одвојила и изоловала од осталог свијета. На изолованост која доводи до ендогамије утичу и конфесионални састав, национална и социјална структура. Конфесионална ограничења су по природи ствари ограничавала и брачне и полне везе међу женама и мушкарцима. У овоме свој моћни допринос дао је и социјални састав. <ref name="Сана"> Влаховић П, У вртлогу живота, СИЗ културе Пријепоље, Пријепоље, 1978.г.</ref> Овај обичај постојао је унутар неких повлашћених слојева или касти како би се очувале привилегије и да не би дошло до мешања са „нижим” слојевима. Негативне посљедице кроз фактор дегенеризације у потомству из полних веза блиских сродника је убрзао изумирање ендогамије.

== Ендогамија Јужних Словена ==

Становништво на отоку [[Сусак | Сусаку]] у сјеверном Јадрану, који су ступали у брачне и полене односе са блиским сродницима, и данас је тешко извести генеалогију било које од породица. Женидба и удадба међу блиским сродницима ових оточана одразила се и на данашњи изглед ових људи. Код раније тамнопутих Примораца сада су видне псеудонордијске особине, а промјене су наступиле и код крвних група ових становника. Слично је и са породицама Шипчић из села Црне Горе на [[Дурмитор| Дурмитору]] . У овом планинском насељу , одвојеном од сусједних области дубоким и непроходним кањонима река [[Тара| Таре]] и [[Сушица | Сушице]] и врховима дурмиторског масива Великог и Малог Штоуца, такође је силом прилика долазило до узимања у сродству. Али код њих се бар за сада, мада је то узимање стасро и више од стотину година, не осјећају значајније промјене на потомству. Ово се објашњава високом надморском висином оштром крлимом и тешким сточарским начином живота – сурова борба коју је стихија природе неминовно наметнула, борбе за опстанак, намеће и осигурава потомству, готово од малих ногу, пуну природну селекцију. Нешто више изолованих група има на просторима Шарско – пиндског планинсклог система. Није испитан. У ендогамији си дуго времена живеле, због одвајања из свог племена, албанске породице у сремским селима: Никинце, Хртковци и Јарак. Слична је ситуација у Петровом Селу, на [[Мироч | Мирочу]], јер се црногорско становништво дуго није мијшало са влашким. Они су у ендогамији остали и по завршетку [[Други свјетски рат | другог свјетског рата]]. Слична оаза је постојалаи у околини [[Птуј | Птуја]], али се ова ситуација већ у цијелости измијенила. <ref name="Сана" />

У условима непријатељске окупације становништво је прибјегавало поред ендогамије и етномимикрији. За ово професор Лутовац наводи примјер становништва из Шарских жупа, Горе, а дјеломично и Опоља. Ово становништво је прешло у ислам, затим промјенило ношњу, али је обичаје и српски језик задржало све до наших дана. По спољашњем изгледу Албанци, а по језику и осјећајима они су били Срби, који живе у ендогамији. <ref name="Сана" />

 

[[Владимир Ћоровић | Владимир Ћоровић]] наводи да се због међусобних брачних веза и односа очувала једна српска породица у околини Цариграда. Њихова брачна сроднича веза није оставила посљедице на потомство. Они су горштаци у турским планинама које је очувала здрава природна селекција. <ref name="Сана" />