Историја Руске православне цркве — разлика између измена

Појава [[Хришћанство|хришћанства]] на тлу данашње [[Русија|Русије]] везује се за мисију [[Свети Апостол Андрија|Св. Апостола Андрије Првозваног]], који је [[60]]. године боравио на широком подручју од јужног дела [[Црно море|Црноморског]] приморја, у Витинији[[Битинија и [[Понт|Витинији и Понту]]у, преко [[Тракија|Тракије]], [[Скитија|Скитије]], [[Сарматија|Сарматије]] до [[Абхазија|Абхазије]]. Најстарија сведочанства о његовој проповеди дају

*епископ [[Епифаније Кипарски]] († [[403]]), архиепископ Евхерије Лионски ([[449]]), Исидор Испалијски ([[570]]-[[636]]), [[јерусалим]]ски монах Епифаније ([[9. век|IX век]]) и [[летописац Нестор]] (крај [[11. век|XI века]]).

Епифаније Кипарски наводи да је апостол постигао велики успех у [[ИверијаИберија|ИверијиИберији]], [[Сванетија|Сванетији]], [[Осетија|Осетији]], [[Абхазија|Абхазији]], [[Херсон]]у и другде, обративши многе. Проповед око данашњих [[Кијев]]а и [[Новгород]]а такође није остала без плода, али су клице хришћанства ту опстале веома кратко, услед неповољних околности - непросвећености, недостатка пастира, прогона од незнабожаца. Благословивши ове пределе, Христов [[апостол]] утврдио је на узвишењу у околини Кијева крст, пророкујући о будућем великом граду са мноштвом храмова и о славној хришћанској будућности ових земаља. Већ у то доба Скитија даје и прве мученике - Енена, Нирина и Пина, ученике Св. Андрије. У древној Скитији, која се простирала на широком подручју од Дунава и Балканских[[Балкан]]ских планина до [[Азовско море|Азовског мора]] и Дона[[Река Дон|Дон]]а, у раномпериоду хришћанству[[Рано хришћанство|раног хришћанства]] основано је шест епархија:

# Скитска (Томитанска) са резиденцијом у Томима, где је већ од [[1. век|I]] до [[3. век|III века]] долазило до великих прогона хришћана; епархија је највероватније била доминантно словенска по живљу, посебно у пределима од делте [[Dunav|Дунава]] до ушћа [[Дњестар|Дњестра]] и даље дуж Црноморске обале; опстала је до [[10. век|X века]], а била је позната као једна од узорних у погледу чистоте вере (тако, у [[4. век|IV]] и [[5. век|V веку]] она се успешно одупрла [[Аријанство|Аријевој јереси]]) и црквеног благоустројства;

# Херсонска, коју је непосредно основао [[Андреј Првозвани|Св. Андреј Првозвани]]; међутим, [[Климент Римски|Св. Климент Римски]], прогнан у ове крајеве [[94]]. године, овде затиче свега око 2.000 хришћана, али успева да искорени [[паганство]] и оснује око 75 цркава, што ће послужити као повод за прогон и мученичко пострадање бројних хришћана и самог њиховог архипастира; обновљена је [[310]], са првим епископима Василијем и Јефремом, и све до [[Халкидонски сабор|Халкидонског сабора]] била је аутокефална; међу становништвом у њој преовладавају [[Грци]], али није искључено ни присуство [[Словени|Словена]] (забележено је да је [[Св. Јован Касијан]], из [[5. век|V века]], био пореклом Скит из Херсона);

# Готска, са територијом од Дунава до [[Дњестар|Дњестра]] и Црног мора, на подручју древне [[Дакија|Дакије]], где је, поред [[Готи|Гота]], живело и [[словенско становништво]]; први мисионари овде су били грчки заробљеници доведени из [[Мала Азија|Мале Азије]], [[Галатија|Галатије]] и [[Кападокија|Кападокије]] средином [[3. век|III век]], али се већи успех у покрштавању овде бележи око [[323]]., када се оснива епархија, а њен епископ Теофил учествује на [[Први васељенски сабор|Првом васељенском сабору]] [[325]].;