Историја Руске православне цркве — разлика између измена

'''Прво покрштавање Руса''' одиграло се у доба кнезова [[Асколд]]аАскољд и [[Дир|Аскољда и Дира]]а ([[866]]), након неуспелог напада на [[Константинопољ]], када руски бродови беху потопљени пошто је патријарх [[Фотије]], отслуживши молебан, изнео чудотворну ризу Пресвете [[Богородица|Пресвете Богородице]]; ово на нападаче остави снажан утисак, те, вративши се, они пошаљу изасланике са молбом да се и њима благовести вера Христова. Зато им би послат [[епископ]], а масовности покрштавања нарочито је допринело чудо са бацањем Еванђеља[[Јеванђеље|Јеванђеља]] у огањ, када оно остаје нетакнуто пламеном. Асколд

[[Аскољд и Дир]] владају још 15 година, и могућно је (хипотеза В. Татишчева) да су мученички пострадали. Њихови наследници на [[Кијевска Русија|Кијевском]] престолу - [[Олег од Новгорода]] ([[882]]-[[912]]) и [[Игор Рјурикович]] ([[912]]-[[945]]) били су [[пагани]], али за њихове владе хришћанство није искорењено, понајвише захваљујући трговачким, поморским и другим везама са Грчком. [[Олга Кијевска|Велика књегиња Олга Кијевска]] ([[945]]-[[955]]) прима, међутим, крштење у Константинопољу (957), да би по повратку у домовину, проживевши још око 12 година, мисионарила, уклањала паганске кумире[[кумир]]е, постављала крстове и градила цркве (дрвени храм Св. Софије у Кијеву[[Кијев]]у, храм Св. Живоначалне Тројице у завичајном Пскову[[Псков]]у). Олга, ипак, не успева да обрати сина јединца [[Свјатослав I Кијевски|Свјатослава I]] ([[955]]-[[972]]); напротив, после пораза у сукобу са Бугарима и Грцима он предузима прогон хришћана и рушење храмова.

У Јарополково доба владавине [[Јарополк I Кијевски|Јарополка I]] ([[972]]-[[980]]) положај хришћана се побољшава. [[Владимир I Велики|Кнез Владимир I ]] ([[980]]-[[1015]]) на почетку владавине обнавља и подиже нове идоле и присиљава хришћане да им се клањају; прекретница наступа од [[968]]., када му долазе проповедници ислама[[ислам]]а, [[Јудаизам|јудаизма]], западног ([[Немци]]) и источног хришћанства ([[Грци]]), што подстиче слање руских изасланика у њихове земље, који Владимира извештавају да су највеличанственије богослужење доживели у Константинопољу[[Константинопољ]]у. Кнез Владимир [[988.]] године, после успешног похода на [[Херсон]], прима [[крштење]], одводи са собом пастире који ће просвећивати његове поданике и односи мноштво [[икона]] и богослужбених сасуда. Хришћанство постаје државна религија; масовна крштења обављају се у Кијеву, Новгороду[[Новгород]]у, Ростову[[Ростов]]у, Суздаљу[[Суздаљ]]у, Полоцку[[По́лоцк|Полоцк]]у, Турову[[Туров]]у, Смољенску[[Смољенск]]у, Пскову[[Псков]]у и другде. Летописи наводе да је Владимир издао наредбу да се крштењу приводе људи "по свим градовима и селима", те да је митрополит Михаило ([[988]]-[[992]]) обишао "сву земљу руску" проповедајући веру Христову.

Сину и наследнику Владимировом, [[Јарослав Мудри|Јарославу Мудром]] (1019-1054), пало је у део само да учврсти већ накалемљену веру и доврши дело очево. Хришћанство је најбоље прихваћено на југу (везе са Грчком, са хришћанским насеобинама на Црном мору, традиција из времена Асколда и Дира), а мање на североистоку. После Михаилове смрти на архијерејску катедру постављен је Леонтије (992-1008), следе Јован I (1008-1035) и Теопемт (1035-1049). Руска црква обухвата у то доба најмање 6 митрополија (Новгородска, Черњиговска, Ростовска, Владимиро-Волинска, [[Белгород]]ска и Кијевска), налазећи се под јурисдикцијом [[Константинопољска патријаршија|Константинопољске патријаршије]]; епископи и највећи део свештенства првобитно су били Грци и Бугари, а први руски јереји спомињу се у доба кнеза Јарослава. Руски владаоци ктитори су већег броја храмова (Владимир - цркава Св. Василија и Пресвете Богородице у Кијеву, Преображења Господњег у Васиљеву, Св. Василија у Вишгороду и др., Јарослав - кијевских храмова Св. Софије Премудрости Божије, Благовештења, Св. Георгија и Св. Ирене, Софијског сабора у Новгороду и др.), зиданих у византијском стилу, са олтарским зидовима у мозаику, а осталим у фрескопису, са 13 или 5 купола. Ово је и доба првих канонизација на руском тлу (Св. "страстотерпци" [[Борис и Глеб]], канонизовани од митрополита Јована, који им саставља службу 1020. и 1039.). Отпочиње развој просвете (још кнез Владимир настојао је да у свакој парохији при цркви делује и школа) и писмености, посебно заслугом кнеза Јарослава, који предузима превођење и преписивање књига, као и оснивање књижница. Оснивају се први манастири: у Кијеву - манастир Св. архистратига Михаила, заслугом митрополита Михаила, као и манастир Пресвете Богородице, заслугом кнеза Владимира; у Вишгороду - манастир Св. Спаса, и др. Постављају се темељи развоју црквеног права: иако је у Русији прихваћен Схоластиков и [[Патријарх Фотије|Фотијев]] [[Номоканон]], кнез Владимир на његовом основу доноси посебно законоправило, које је до нас дошло у преписима из [[XIII век|XIII]]-[[XVIII в.век]]а, а њиме се прописују кнежевске имовинске обавезе према саборној цркви, делокруг црквеног суда и побрајају лица духовног сталежа и она која се издржавају од Цркве; реч је о првој модификацији византијског законодавства саобразно руским условима и документу који нуди нека оригинална решења (свештенство и духовни сталеж у целини добијају већа права него што је то случај у Византији). Најинтензивније везе у овом периоду негују се са Цариградском патријаршијом, која поставља руске митрополите, као и са [[Бугарска црква|Бугарском црквом]], чија је мисија у Русији културно-просветитељског карактера (помоћ у богослужбеним књигама, пастирима, учитељима писмености, преписивачима).