|
== Даљи развој ==
Године [[1147]]. велики кнез Изјаслав сазива у Кијеву Сабор руских епископа, и на митрополитску катедру, без консултација са цариградским патријархом, бива постављен Климент Смољатич, "Рус родом", "књижевник и философ каквога још није било", али ово изазива негативну реакцију надређених црквених власти - одбијање његовог признавања. Ипак, он остаје на овом положају до [[1155]], прем-дапремда ће византијска струја надвладати, тако да ће још читав век Руска црква остати у потпуној зависности од Цариграда, са првоархијерејима Грцима: Константин I ([[1156]]-[[1159]]), Теодор ([[1161]]-[[1163]]), Јован IV ([[1164]]-[[1166]]), Константин II (]]1167]]-после [[1172]]), Никифор II (помиње се од [[1182]]-[[1197]]), Матеј (помиње се 1201, † 1120), Кирил I (1224-1233) и Јосиф (1237-1240). Оснивају се нове епархије; неколико епископа из овога доба биће канонизовано (Нифинт и [[Илија Новгородски]], [[Кирил Туровски]], [[Симеон Владимирски]]). Вера се шири у погранич-ним областима и међу другим народима: у [[Вологдска област|Вологди]] (заслугом преподобног Герасима), Лифландији, [[Литванија|Литванији]], [[Карелија|Карелији]], међу Половцима[[Половци]]ма, као и у [[Суздаљ|суздаљском крају]], међу Јеврејима[[Јевреји]]ма и [[Бугари]]ма.
Средишта монашког живота се из Кијева и јужне Русије, која губи пређашњи политички значај, померају ка [[Суздаљ]]у, централној Русији и даље на север (Новгород и суседне области). Само у Новгороду[[Новгород]]у делује 20 обитељи, од тога 13 новооснованих. Зидају се нови храмови, нарочито у Суздаљској и Новгородској области; неимари су углавном Грци и [[Немци]], а међу живописцима има и Руса (Спасова црква код Полоцка, Спасо-Нередицки храм у [[Новгород]]у). Развој писмености обележавају дела Св. [[Кирил Туровски|Кирила Туровског]] (беседе, посланице, молитве, молбени канони), Св. Симона Владимир-скогВладимирског, летописна и хагиографска литература, а јавља се и низ значајних превода (катихезе [[Кирил Јерусалимски|Св. Кирила Јерусалимског]], Синајски патерик, списи [[Св. Јован Златоусти|Св. Јована Злато-устаЗлатоустог]], [[Кирил Александријски|Кирила Александријског]], [[Исидор Пелусиот|Исидора Пелусиота]], [[Јован Лествичник|Јована Лествичника]] и др.).
Допринос развоју црквеног законодавства дају епископ [[Нифонт Новгородски]], архиепископ Илија и смољенски кнез Ростислав Мстиславич, сви са невеликим списима. У Кијеву се сазивају четири архијерејска сабора ([[1147]], [[1160]], [[1168]], [[1169]]). Кнезови и народ учествују у изабирању архипастира и њиховом удаљавању са катедри, у оснивању епархија, установљавању нових празника, као што и пастири Цркве узимају учешћа у грађанским пословима (постављање кнезова, мирење зава-ђених народних вођа). У ово доба отпочињу први већи сукоби са католичким[[Римокатолицизам|римокатоличким]] кли-ромклиром. У Галичу[[Галич]]у је, пошто су епископ и свештеници прогнани, а цркве претворене у костеле, око [[1230]]. основана латинска архиепископија. Папа Григорије IX [[1231]]. упућује посланицу великом кнезу Георгију Всеволодовичу са позивом да пређе у католичанстворимокатоличанство, али без одјека. Летописи не бележе ниједан случај добровољног одрицања од [[Православље|православне]] вере и преласка у католичанство. С друге стране, римокатолици имају пуну слободу живљења у руским градовима и отвореног исповедања своје вере (богомоље у Кијеву, Новгороду, [[Псков]]у и др.).
== Раздори у држави ==
|
