Безгрешно зачеће Дјеве Марије — разлика између измена

*б) ''из [[традиција|усмене традиције]]''; Римокатоличка догматика за ову догму наводи нарочито источну традицију: [[Јефрем Сирин|Јефрема Сирина]], [[Иринеј Лионски|Иринеја]], [[Јован Дамаскин|Јована Дамаскина]], [[Јован Златоусти|Јована Златоустог]], [[Герман I Цариградски|Германа Цариградског]], [[Андрej Критски|Андрeja Критског]], [[Модест Јерусалимски|Модеста]] и [[Софроније Јерусалимски|Софронија Јерусалимског]]. Не без разлога ''Катекизам католичке цркве'' одаје признанје [[исток|источном]] [[хришћанство|хришћанству]]:<blockquote>Оци источне Предаје називају Мајку Божју „Пресвета“ (Παναγία - Панагиа), часте ју као „слободну од сваке љаге греха, као обликовану од [[Свети Дух|Светог Духа]] и учињену новим створењем“<ref>Други ватикански сабор: Lumen gentium 56</ref>. Милошћу Божијом, Марија је целог свог живота остала чиста од сваког личног греха. <ref> Катекизам Католичке цркве, Глас концила Загреб 1994, тачка 493.</ref></blockquote>.''Догматична конституција о Цркви "Lumen gentium"'' цитира и неке западне теологе, међу којима је [[Јероним Стридонски|Јероним]], [[Августин Хипонски|Августин]], [[Амброзије Милански|Амброзије]], [[Папа Лав I|Лав Велики]], [[Дунс Скот]] и [[Словенци|Словенац]] [[Јанез Лудвик Шенлебен|Јанез Шенлебен]]. Познато је, да такође источна литургија слави Богородицу Марију у ''"Достојно јест"'' као "пречисту, пресвету и непорочну Дјеву".

*б) ''из [[папа|папине]] [[догма|догматске]] дефиниције'', где се каже:<blockquote>Преблажена Дјева Марија у првом тренутку свог зачећа, јединственом је милошћу и повластицом свемогућег Бога, у предвиђању заслуга Исуса Христа Спаситеља људског рода, била очувана од сваке љаге источног греха<ref>Папа Пије IX: Bulla Ineffabilis Deus; наводи: Denzinger-Schönmetzer: Enchiridion Symbolorum, definitionum et declarationum, тачка 2803</ref></blockquote>

</blockquote>Да би била Спаситељева Мајка, Марија је „била од Бога надарена даровима који су у складу с тако узвишеном улогом<ref>Lumen gentium 56</ref>.Анђео Гаврило, у часу навештења, поздравља је као „милости пуну“ <ref>Лк 1,28</ref>. И доиста, да би навештају свог позива могла дати слободан пристанак своје вере, било је потребно да буде сва ношена Божјом милошћу. Теком векова Црква је постала свесна да је Марија, испуњена Божјом милошћу, била откупљена већ од свог зачећа. <ref>Катекизам Католичке цркве, тачке 490-492.</ref></blockquote>