Glutaminska kiselina — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 34:
}}
 
'''Glutaminska kiselina''' ('''-{Glu}-''' or '''E''') je jedna od 20 [[proteinskihProteinogena aminoaminokiselina|proteinskih kiselinaaminokiselina]].<ref name="Lehninger" /> Njeni [[kodonikodon]]i su -{GAA}- i -{GAG}-. To je ne-[[esencijalna amino kiselinaaminokiselina]]. [[Karboksilatni anjon]]i i [[sol|soliso]]li glutaminske kiseline su poznati kao '''glutamati'''.
 
== Hemija ==
[[Bočni lanac]], [[karboksilna kiselina|karboksilno kiselinska]] [[funkcionalna grupa]], ima [[konstantaKonstanta kiselinskedisocijacije disociacijekiseline|-{pK<sub>a</sub>}-]] od 4.1, i ona je u [[negativno naelektrisan|negativno naelektrisanom]] [[deprotonacija|deprotonisanom]] [[karboksilat|karboksilatnom]] obliku na [[fiziološki pH|fiziološkom -{pH}-]].<ref name="Lehninger">{{Lehninger4th}}</ref>
 
== Istorija==
{{Main-lat|Glutaminska kiselina (ukus)}}
Mada su glutaminska kiselina i druge [[aminokiselina|aminokiseline]] prirodno prisutne u mnogim vrstama hrane, njihovi doprinosi ukusu su naučno identifikovani tek u ranom [[20. vek|dvadesetom]] veku. Supstancu je otkrio i identifikovao [[1866]]. godine Nemački hemičar -{Karl Heinrich Leopold Ritthausen}-. [[1907]]. godine Japanski istraživač -{[[Kikunae Ikeda]]}- sa [[Tokio Imperijalni Univerzitet|Tokijskog Imperijalnog Univerziteta]] je identifikovao smeđe kristale zaostale nakon [[evaporacija|evaporacije]] veće količine ''[[kombu]]'' supe kao glutaminsku kiselinu. Ti kristali, su imali ukus, koji je podsećao nepotpuno izraženom ali neospornom ukusu prisutnom u mnogim drugim vrstama hrane, i pogotovu u morskoj travi. Profesor Ikeda je nazvao taj ukus mesa, i druge visokoproteinske hrane, [[umami]]. On je nakon toga patentirao metod za masovnu-proizvodnju kristalne soli glutaminske kiseline, [[mono-natrijum glutamat]]a.<ref name="guardian">{{cite news| url=http://observer.guardian.co.uk/foodmonthly/story/0,,1522368,00.html |title = If MSG is so bad for you, why doesn't everyone in Asia have a headache? | publisher = ''[[The Guardian]]''| last = Renton | first = Alex | date = 10. 07. 2005.| accessdate = 21. 11. 2008.}}</ref><ref>{{cite web| url =http://www.jpo.go.jp/seido_e/rekishi_e/kikunae_ikeda.htm | title = Kikunae Ikeda Sodium Glutamate | date = 07. 10. 2002. | accessdate = 21. 11. 2008.| publisher = [[Japan Patent Office]]}}</ref>
 
==Biosinteza==