Роза Паркс — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Решавање вишезначних одредница помоћу бота: Монтгомери - Changed link(s) to Монтгомери (Алабама) |
||
Ред 22:
== Ране године ==
Роза Паркс је рођена као Роса Луиз Меколи Паркс ({{јез-енгл|Rosa Louise McCauley Parks}}) у Таскигију, [[Алабама]], од оца Џејмса, столара и мајке Леоне МекКели, учитељице. Након раставе родитеља Роза са мајком се преселила у Пајн Левел, [[Алабама]], недалеко од [[Монтгомери (Алабама)|Монтгомери]]ја. Живеле су на имању заједно са баком, дедом, као и Розиним млађим братом Силвестром. Роза Паркс је постала чланица афричке медотистичке епископалне цркве, којој ће припадати цели живот. До своје једанаесте године мајка ју је подучава код куће, након чега се уписала у Индустријску школу за девојчице у Монтгомерију. Након тога је похађала државни колеџ у [[Алабама|Алабами]], али је била приморана да га напусти како би се бринула о баки, а касније и о оболелој мајци.
Под такозваним законом Џима Крова, црнци и белци на америчком југу били су одвојени скоро у сваком аспекту живота, укључујући и јавни превоз. Аутобуска и железничка предузећа нису превозила путнике посебно, него су постојала тачно одређена места за црне, односно беле путнике. Међутим, црној деци Југа није био доступан никакав облик школског аутобуског превоза. Парксова се сећала одласка у основну школу у Пајн Левелу, где су школски аутобуси превозили белу децу до њихове нове школе, а црна деца су морала да пешаче. „Могла сам да гледам аутобус како пролази сваки дан. Али је то за мене био начин живота; нисмо имали другог избора него да прихватимо то као нешто уобичајено. Аутобус је био једна од првих ствари када сам спознала да постоји свет белаца и свет црнаца.“
Ред 44:
Роза Паркс је живела у [[Детроит|Детроиту]] све до смрти. Умрла је у свом стану [[24. октобар|24. октобра]] [[2005]]. у 92 години. Године [[2004]]. дијагнозирана јој је деменција.
Њено тело је положено на одар у цркви у [[Монтгомери (Алабама)|Монтгомери]]ју. Комеморација је одржана сутрадан ујутро, а увече је ковчег пребачен у град [[Вашингтон (град)|Вашингтон]] аутобусом налик на онај у којем је Роза својевремено одбила да уступи своје место белом човеку. Претпоставља се да је ковчег на одру у Вашингтону видело 50.000 људи, а догађај је био приказан и на телевизији [[31. октобар|31. октобра]], након чега је одржана још једна комеморација.
Иако предвиђен да траје највише три сата, због закашњења од једног сата, великог броја говорника и дужине говора, погреб се продужио на седам сати, до дубоко у ноћ, па га многе телевизијске станице изван [[Детроит]]а нису комплетног преносиле.
| |||