Мегалобластна анемија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 1:
'''Мегалобластна анемија''' је облик [[анемија|анемије]] који настаје услед поремећаја синтезе [[ДНК]] у матичним [[ћелија|ћелијама]] косне сржи.
У највећем броју случајева (95%) мегалобластна анемија настаје услед недостатка [[витамини|витамина]] Б12 или фолне киселине, а у само 5% случајева због наследног или стеченог поремећаја у синтези [[ДНК]]. Како при дефициту ових [[витамини|витамина]] није смањена синтеза [[РНК]], па стога ни [[хемоглобин|хемоглобина]], сазревање [[цитоплазма|цитоплазме]] се одвија нормално. С друге стране, сазревање [[једро|једра]] је успорено, а то утиче на способност [[ћелија]] за деобу и пролиферацију.
Као последица настају мегалобласти (уместо уобичајених еритробласта), а од њих мегалоцити који доспевају у периферну [[крв]]. Велики број мегалобласта и мегалоцита се распада још у косној сржи, а скраћен је и животни век [[црвена крвна зрнца|еритроцита]] у [[крвни систем|крвотоку]]. Овај феномен изазива хиперплазију [[еритроцитопоеза|еритроцитне лозе]], али она ипак не успева да компензује појачану разградњу ових [[ћелија]], што доводи до [[анемија|анемије]].
Ред 7:
Најчешћи облик мегалобластне анемије је '''пернициозна анемија''', која настаје услед дефицита [[витамини|витамина]] Б12. Она је последица нестварања унутрашњег фактора у [[слузокожа|слузокожи]] [[желудац|желуца]], потребног за апсорбовање [[витамини|витамина]] Б12 у терминалном делу [[танко црево|илеума]]. Нестварање унутрашњег фактора је последица атрофије [[слузница|слузнице]] [[желудац|желуца]], која је условљена аутоимуним процесима. Постоје и други облици мегалобластне анемије, а један од њих је и '''еритролеукемија'''.
Дефицит [[витамини|витамина]] [[Витамин Б12|Б12]] је веома редак, јер се довољне количине уносе путем [[храна|хране]] (осим код стриктних вегетаријанаца). Дефицит [[фолна киселина|фолне киселине]] је нешто чешћи, због великих дневних потреба (око 50μг) а малих резерви истог у организму (5-10мг). Недостатак ових [[витамини|витамина]] изазива и друге поремећаје, као нпр. атрофију епителних ћелија у [[систем за варење|гастро-интестиналном тракту]], неуролошка оштећења и сл.
Облици мегалобластних анемија који настају због урођених или стечених поремећаја у синтези [[ДНК]] су: '''оротска ацидурија''', '''Lesch-Nihan-ов синдром''' и др. Такође, [[болест]] се јавља и као компликација при давању многих хемиотерапијских средстава при лечењу [[леукемија]] и [[тумор|тумора]].
| |||