:„Типик је потпуни Црквени Устав којим се руководе свештенослужитељи у конкретним богослужбеним ситуацијама“.<ref>ОСНОВЕ ПРАВОСЛАВНОГ БОГОСЛУЖЕЊА, ИМС, [[Београд]] ([[Москва]])</ref>
TIPIK
== Подела ==
TIPIK-zbirka zakona o monaskom zivotu,pisana cirilicom,napisao je sveti sava podijeli se na dva tipika :
STUDENICKI-u manastiru Studenica †
Типик је подељен у три дела:
KAREJSKI-u manastiru Hilandar †
* Општи део - наводи поредак богослужења и свештених радњи у дане [[Васкрс]]а и обичне дане, на празнике, седмичне и суботне дане. Општи део наставља се упутствима ο молитвословљима и читањима, песмама и свештенорадњама током године и на крају су изложена правила ο животу и владању [[Монаштво|монах]]а.
* Други дeo - наводи упутства ο променљивим песмама и свештенорадњама у све дане по месецима - месецoслов, затим у Посном и Цветном триоду.
* Трећи део - наводи упутства ο променљивим песмама седмичног и годишњег круга, а то су тропари, [[Кондак|кондаци]], ипакоји, ексапостилари, светилни, тројични, прокимени и причасни.Типик се завршава излагањем Пасхалије.
У [[Православна црква|Православној цркви]] најпознатији су Јерусалимски типик и Студијски типик, а у [[Српска православна црква|Српској Православној цркви]]: [[Хиландарски типик]], [[Студенички типик]] и [[Карејски типик]] [[Свети Сава|Светога Саве]].
== Извори ==
|