Алфред фон Тирпиц — разлика између измена

м (VB->UK)
Рођен је у [[Костшин на Одри|Кистрин]]у (у то време је припадао [[Бранденбург]]у), као син вишег цивилног службеника, одрастао је у Франкфурту на [[Одра|Одри]]. Придружио се Пруској морнарици [[1865]]. године и похађао Поморску школу у [[Кил|Килу]], где је и дипломирао [[1869]]. године. По стварању Немачке Флоте [[1871]]. године постао је део торпедне ескдре. Напредовао је, и [[1877]]. године постао шеф за торпедно наоружање - одељење које је он касније реорганизовао у торпедни инспекторат.
 
Капетан Тирпиц је постао Шеф морнаричког штаба [[1892]]. године, и произведен је у контраадмирала [[1895]]. године. Током [[1896]] — [[1897]]. године командовао је Азијском ескадром крстарица и надгледао освајањеизнајмљивање [[Киаочоу|Киаочоуа]], који је постао немачка поморска база. [[1897]]. године је постао државни секретар у Царском поморском министарству - Reichsmarineamt. Због енергичног залагања за значајно увећање флоте задобио је пажњу и подршку цара [[Вилхелм II|Вилхелма II]]. [[1900]]. године године Тирпицу је указана почаст када постаје „''фон Тирпиц''“. Његова идеја о постизању статуса водеће светске силе путем стицања поморске надмоћи, често се назива „''Тирпиц-план''“. Политички, „Тирпиц-план“ су чинили Акти о Флоти из [[1898]], [[1900]], [[1908]]. и [[1912]]. године. Захваљујући њима до [[1914]]. г. [[Немачка]] је створила другу по величини поморску силу у свету - по грубој процени око 40% мању од британске [[Краљевска морнарица|Краљевске морнарице]]. Била је састављена од 7 модерних [[дреднот]]а, 5 [[бојни крсташ|бојних крсташа]], 25 [[крстарица]] и 20 „преддреднот“ [[бојни брод|бојних бродова]], као и преко 40 [[подморница]]. Иако је план подразумевао и неке прилично нереалне циљеве, експанзионистички програм је био довољан да алармира Британце, и тако започне скупу поморску трку у наоружању, што је довело и до стварања јачих веза између [[Уједињено Краљевство|Велике Британије]] и [[Француска|Француске]].
 
Тирпиц је развио тзв. „теорију ризика“ (анализу коју би данас сматрали делом теорије игре) по којој, ако немачка морнарица достигне одређен ниво где би по снази била блиска Британској морнарици, Британци би покушали да избегну сукоб са [[Немачка|Немачком]], тј. ако би се флоте одржале непромењене). Ако би се те две поморске силе сукобиле, немачка морнарица би нанела довољно штете британској, што би угрозило британску поморску доминацију. Британци су се ослањали на своју морнарицу како би одржали контролу над Британском империјом, због шега је фон Тирпиц сматрао да би они радије одржавали поморску надмоћ у цилу очувања те империје, и притом дозволили да [[Немачка]] постане светска сила, него што би држали Немачку у потчињеном положају и тиме угрозили своју империју. Ова теорија је распламсала поморску трку у наоружању између [[Уједињено Краљевство|Велике Британије]] и [[Немачка|Немачке]] у првој деценији [[XX век|XX века]].