Класика — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м кат |
Нема описа измене |
||
Ред 2:
Класика не приказује човека онаквим каквим јесте, већ приказује [[идеал]] човека који је ускладио себе споља и изнутра, тј. свој дух и тело. У архаици је била присутна [[фантазија]], а у класици је пажња усресређена на људску фигуру која се анализира кроз [[пропорција|пропорцију]], положај у мировању, покрет и композицију. За склад пропорција, беспрекорну анатомску чистоту, јасноћу фигуре кроз одређен став - [[контрапост]] и покрет можемо рећи да су основне карактеристике класике. Уметност иде ка општем типу, универзалном типу лепоте, нема личног израза. Скулптура се не занима за портретну уметност, али се јавља и специфичан начин обликовања главе и лица.
== Скулптура ==
Лепота тела исказује и духовну лепоту. За класичну Грчку уметност је карактеристичан приказ патње (патос) која је племенита и уздржана, а не ужасавајућа. Класика тежи непоремећеном миру. [[Хагелад]] који је припадао строгом стилу је био учитељ [[Мирон]]а, [[Поликлет]]а и [[Фидија|Фидије]].
== Сликарство ==
Сликари овог раздобља су били веома узнапредовали у освајању илузионистичког простора. Иако до данас нису сачуване слике ни на дрвету ни на зидовима, ту теорију можемо проверити са слика са посуђа. Посебно су важне слике са група ваза - [[лектијос]]и (крчази за уље) - за приношење жтрве на погребу. Оне имају белу превлаку на којој је сликар могао да слика слободно и са истим просторним ефектима као и његов модерни наследник који се служио хатријом и пером. Грчки сликар је савладао скраћење, покушао је да прошири своју скалу боја, али није успео да сенчи и моделује, бар не на вазама. Најпознатији сликари су [[Зеуксид]], [[Еуфранор]] и [[Скопас]].
== Види још ==
| |||