Милош Минић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
{{Unreferenced|date=September 2012}}
{{pov}}
 
{{Херој М
|дидаскалија=МИЛОШ МИНИЋ
Линија 63 ⟶ 66:
По ослобођењу Србије, [[1944]]. године, постаје посланик [[Антифашистичка скупштина народног ослобођења Србије|Aнтифашистичке скупштине народног ослобођења Србије]]. Априла [[1945]]. године је именован за јавног тужиоца [[Социјалистичка Република Србија|НР Србије]]. После именовања за јавног тужиоца, поново је преведен у војну службу, с чином [[пуковник]]а. Био јавни тужилац на суђењу [[Драгутин Кесеровић|Драгутину Кесеровићу]], [[Воја Лукачевић|Воји Лукачевићу]], [[Бранко Гашпаревић|Бранку Гашпаревићу]] и другима.
 
Минићев највећи правни случај био је тзв. „[[Београдски процес]]“, одржан између [[10. јун]]а и [[15. јул]]а [[1946]]. године у згради Војног пешадијског училишта на [[Топчидер|Топчидеру]] у Београду[[Београд]]у. У поступку је наступао као главни тужилац. ИдејаПрви тадашњегмеђу руководства,оптуженима комебио је припадаогенерал и[[Дража самМихаиловић|Драгољуб МинићДража Михаиловић]], билавођа је[[Равногорски дапокрет|Равногорског сепокрета]], назбог једнимчега процесомје осудеовај свипроцес противниципознат Народноослободилачкоги покретакао усуђење Дражи СрбијиМихаиловићу.<ref name="политичкапуно позадинаиме Београдског процеса"/> ПрвиНамера међу оптуженима био је генералновог [[ДражаСавез Михаиловићкомуниста Југославије|Дражакомунистичког Михаиловићдржавног руководства]], вођакоме [[Равногорскије покрет|Равногорскогприпадао и покрета]]Минић, због чегабила је овајда процессе познатоваквим заједничким суђењем пред јавношћу осуде и каоу „суђењеисту Дражираван Михаиловићу“ставе сви њихови главни политички и идеолошки противници, и демократе и недемократе.<ref name="пунополитичка имепозадина Београдског процеса"/> У ту сврху ток суђења свакодневно је био емитован преко радија. Поред његаМихаиловића, оптужено је било још двадесет тројетри особа -особе, припадници ЈВУОнеколико ,групација: затимтри војнивојна командантикоманданта иРавногорског политичкипокрета, шест функционериприпадника [[Влада народног спаса Милана Недића|Недићевог режима]] и [[Збор|Љотићевог покретa]], каошест ипредратних предратнисрпских српски политичари анти-комунистичког опредељења; оптужени су билиполитичара и члановиосам чланова бивше Југословенске владе у избеглиштву, (којима се судило у одсуству). Познато је да је Минић као доказни материјал користио неколико фалсификованих докумената<ref name="фалсификовани докази"/> и да је на суђењу било бројних других неправилности<ref name="суђење бнло фарса"/>, што доводи у питање правичност и легалност целог овог поступка<ref name="исправљање историје"/>. Пред Првим основним судом у Београду већ је покренут [[Процес рехабилитације Драгољуба Драже Михаиловића|процес рехабилитације генерала Михаиловића]].
 
Од [[1945]]. године Минић је непрекидно био биран за посланика [[Скупштина СР Србије|Народне скупштине НР Србије]] и за посланика [[Скупштина СФРЈ|Народне скупштине ФНРЈ]], првог и другог сазива. Био је члан Уставотворног одбора Уставотворне скупштине ФНРЈ и учествовао је у изради [[Устав Федеративне Народне Републике Југославије|првог Устава ФНРЈ]], 1946. гдоине. Као председник Уставног одбора Уставотворне скупштине Србије, руководио је израдом [[Устав Србије из 1947. године|првог Устава НР Србије]], [[1947]]. године.
Линија 100 ⟶ 103:
== Напомене и референце ==
<references>
<ref name="пуно име Београдског процеса">Званични назив овог судског поступка био је "Суђење„Суђење Драгољубу-Дражи Михаиловићу и осталим колаборационистима за издају и ратне злочине почињене на простору Југославије за време рата (1941-1945)".</ref>
<ref name="политичка позадина Београдског процеса">Дража„Дража: Смрт дужа од животаживота“, Перо Симић, стр. 243. ''[[Службени гласник Републике Српске|Службени гласник]]'', [[Београд]], [[2012]].</ref>
<ref name="фалсификовани докази">[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.290.html:385321-Drazina-rehabilitacija-Lazni-dokazi-protiv-djenerala „Дражина рехабилитација: Лажни докази против ђенерала“], Е.Р, ''[[Вечерње новости]]'', [[22. јун]] [[2012]]. Приступљено [[30. августа]] [[2012]].</ref>
<ref name="исправљање историје">[http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/t17254.lt.html „Исправљање историје: Да ли ће бити обновљен судски процес“], Нада Ковачевић, ''[[Политика (новине)|Политика]]'', [[16. јануар]] [[2007]]. Приступљено [[30. август]]а [[2012]].</ref>
<ref name="суђење бнло фарса">[http://www.nspm.rs/hronika/kosta-cavoski-sudjenje-drazi-mihailovicu-je-bila-obicna-farsa-on-je-nepravedno-likvidiran.html „Коста Чавошки: Суђење Дражи Михаиловићу било је фарса, он је неправедно ликвидиран“], ''[[Nova srpska politička misao|Нова српска политичка мисао]]'', [[12. мај]] [[2011]]. Приступљeно [[30. август]]a [[2012]].</ref>
</references>