Википедија

Транскрипција — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 4:
У стандардне шеме транскрипције за лингвистичке потребе спадају [[Међународни фонетски алфабет]] (МФА, ИПА) и његов -{[[ASCII]]}- еквивалент [[САМПА]]. Они служе у сврху [[Гласовна транскрипција|гласовне (фонетске) транскрипције]], којом се настоји записивање назива симболима са најсличнијом гласовном вредношћу.<ref>{{Cite web|url=http://clas.mq.edu.au/phonetics/transcription/phonemic_transcription/phonemic_transcription.html|title=Phonemic (Broad) Transcription of Australian English|accessdate=25. 12. 2012.|publisher=MacQuaire University}}</ref>
 
Пример за то јесте реч {{јез-итал|pizza}}. Гласовна транскрипција овде занемарује изворни запис, те се у потпуности ослања на изговор речи<ref name=info/> — {{ИПА|[pitsa]}}. Сви гласови су присутни у српском језику, па је коначан запис [[пица]] — '''п''' {{ИПА|[p]}}, '''и''' {{ИПА|[i]}}, '''ц''' {{ИПА|[ts]}}, '''а''' {{ИПА|[a]}}. У случају да се у страној речи налазе гласови неприсутни у српском, узима се најближи еквивалент.<ref name=info/> Пример би била Кинескиња [[Циси]] ({{јез-кин|慈禧, Cíxǐ}}), гласовно представљена као {{ИПА|[tsʰiɕi]}}. У њеном имену јавља се [[безвучни алвеоларно-палатални фрикатив]] {{ИПА|[ɕ]}}. Како тај глас не постоји у српском језику, требало би узети њему најсличнији, дакле, или {{ИПА|[ʃ]}} или {{ИПА|[s]}} (дотични несрпски глас се може записати и као палатализовано {{ИПА|[s]}}, односно {{ИПА|[sʲ]}}).
 
Да је транскрипција [[Циси]], гласовно {{ИПА|[tsisi]}}, одређује ''Правопис''. Таква транскрипција, без обзира на то да ли се поклапа са фонетском или не, назива се [[Правописна транскрипција|правописном (ортографском)]]. ''Правопис'' језика у који се транкрибује садржи тачно одређена правила, тј. упуства како транскрибовати одређене гласове. У већини случајева, правописна транскрипција, за разлику од фонетске, није у потпуности базирана на МФА запису, већ потпуно или делимично и на писму.<ref name=info/> На пример, у ''Правопису српскога језика'' из 2011. године пише да се немачко ''-{ch}-'' преноси као ''х'', а француско као ''ш'', без помињања икаквог фонетског записа.
Ред 68:
 
== Спољашње везе ==
*{{Cite [web|url=http://www.srpskijezickiatelje.com/pravopis:transkripcija Српски језички атеље: |title=Транскрипција имена са страних језика на српски]|accessdate=25. 12. 2012.|publisher=Српски језички атеље}}
* [http://ciaran.compsoc.com/texts/ -{Transcripts of software freedom talks, with reasoning for the usefulness of transcripts}-]
 
{{Клица-лингвистика}}
[[Категорија:Фонетика]]
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Транскрипција”