Бонсаи — разлика између измена

'''Бонсаи''' (или бонсај) (盆栽) у дословном преводу значи стабаоце у посуди. Пореклом је из [[Народна Република Кина|Кине]] одакле је пренесен у [[Јапан]] где је даље развијен и где је добио данашњу форму. За његово обликовање и узгој је потребно много више од саме [[Хортикултура|хортикултурне]] вештине. Већи је нагласак на уметничким склоностима самог узгајивача. Основни принцип је узгојити минијатурно стабаоце које има све карактеристике те биљне врсте у „нормалној“ величини у природи.

Људи узгајају биљке у посудама хиљадама година (зачине, љековито биље, биљке за украс), због лепоте цвета или листова. Али у [[Кина|Кини]] је, у доба [[Хан династија|Хан династије]] (око [[200. п. н. е.|200. године п. н. е.]]) створен нови концепт - креирање минијатурних природних [[предео|пејзаж]]а у посудама, званих ПЕЊИНГ. Једна од многих легенди говори како је дебели цар сматрао путовање заморним, па је наредио да се минијатурна копија његовог царства сагради у дворишту палате, како би са прозора спаваће собе, могао видети цео свој посед. Желећи да сачува његову јединственост цар је наредио да се као издајник погуби свако ко покуша да направи нешто слично. Била она прича истинита или не, једно је сигурно: поседовање минијатурних пејзажа било је статусни симбол.

Кроз [[11. век|11.]] и [[12. век|12.]] век Кина је извршила знатан културни утицај на околне земље, посебно [[Јапан]], преко [[уметност]]и и [[филозофија|филозофије]]. За преношење бонсаија у Јапан и ширење међу јапанском аристократијом и [[самурај]]има, најзаслужнији су [[Зен]] свештеници. За њих је бонсаи био религиозни објекат „зелене степенице које воде на Небо“, односно спона између људи и [[Бог]]а. У центру узгајања бонсаија је успостављање равнотеже између човека и природе. Узгајивач се посвећује бонсаима, негује у себи креативност, па сваке године испочетка проживљава кроз њих ритам смене [[годишњагодишње доба|годишњих доба]]. Сам узгој захтева много неге и позорности, али као награду доноси мирноћу ума, осећај освежења и унутрашњу смиреност.

Узгајање из семенке је свакако најдуготрајнији начин. Први резултати се виде тек након десетак година. Важно је нагласити да није свако малено [[стабло (биљка)|стабаоце]] у плиткој посуди бонсаи. Малена и млада стабаоца нису бонсаи - бонсаи су патуљасата старија стабаоца.