Словенски устанак у Поморављу (1040—1041) — разлика између измена

нема резимеа измене
м (r2.7.1) (Робот: додато pt:Revolta de Pedro Delyan)
Нема описа измене
[[Датотека:DeljanTihomirAndBulgarians.jpg|300px|мини|Дељан, Тихомир и устаници]]
'''Словенски устанак у Поморављу 1040. - 1041.''' је други у низу [[Словенски устанци против Византије у X и XI веку|словенских устанака]] на прелазу између два [[миленијум]]а против [[Византијско царство|Византије]] са циљем ослобођења [[Јужни Словени|словенског становништва]] од [[Византија|ромејске]] власти. На челу устанка био је [[Петар Дељан]], који је у [[Београд]]у [[1040]]. године проглашен за [[цар]]а, наследника [[Самуилово царство|Самуиловог царства]]. Касније му се у вођсту придружио [[син]] [[Јован Владислав|Јована Владислава]] Алусијан. Ускоро је Дељан по Алусијановој наредби убијен каменовањем, након чега је Алусијан пребегао [[Византинци]]ма напустивши устанике. [[Византијска војска]] је потом без већих проблема [[1041]]. године угушила обезглављени устанак.
 
Његова владавина наметнула је [[Јужни Словени|словенском становништву]], које је до пре само пар [[деценија]] живело у [[Самуилова држава|Самуиловој држави]], обавезно плаћање пореза у [[Новац|новцу]] уместо у [[Натура|натури]] као до тада. Оваква одлука изазвала је револт међу [[Јужни Словени|Словенима]].
 
Други разлог за подизање новог [[Словенски устанци против Византије у X и XI веку|словенског устанка]] била је отворена [[хеленизација]] коју је Царство отпочело да спроводи. [[Аутокефалност|Аутокефална]] [[Охридска архиепископија|словенска црква]] коју је створио [[Самуило]] наставила је да постоји и након пропасти његове државе, са тим што је са нивоа [[Патријаршија|патријаршије]] спуштена на ниво [[Архиепископија|архиепископије]], али је и даље задржала своју самосталност и словенско обележје. Међутим, то се променило [[1037]]. године, када је словенски [[Охридска архиепископија|охридски архиепископ]] [[Охридски архиепископ Јован|Јован]] умро, власт у [[Цариград]]у је на његово место поставила [[хартофилакс]]а [[Црква Божанске Мудрости у Цариграду|цркве Божанске Мудрости у Цариграду]], [[Грци|Грк]]а [[Охридски архиепископ Лав|Лава]].
 
== Ток устанка ==
Притисци царске власти на словенско становништво постали су несносни и у лето [[1040]]. године у [[Поморавље|Поморављу]] избија устанак против Византије. Устаници су убрзо ослободили [[Београд]] и већи део [[Поморавље|Поморавља]]. На челу устанка био је [[Петар Дељан]] (''Одељан''), кога су устаници у Београду прогласили за [[цар]]а, наследника [[Самуилово царство|Самуиловог царства]]. Дељаново порекло је непознато, али је он за себе тврдио да је син [[Гаврило Радомир|Гаврила Радомира]] односно [[Самуило]]в [[унук]], мада је могуће да је само желео да себи да [[легитимитет]]. Устаници након тога ослобађају [[Ниш]] и [[Скопље]], након чега се устанак прелива у [[Повардарје|Повардарје]] и врло брзо је језгро некадашње [[Самуилова држава|Самуилове државе]] поново било слободно.
 
=== Устанак у драчкој теми ===
 
=== Долазак Алусијана и ширење устанка ===
Устанак се шири и на север данашње [[Грчка|Грчке]], а пред устаницима из [[Солун]]а бежи и сам цар [[Михајло IV Пафлагонац]] који се у њему случајно затекао. Иако Дељанови људи нису ударили на сам град у борбама је изгледа страдао део царске касе. Ускоро (у септембру [[1040]]. године), се устанку прикључује некадашњи [[Византијско царство|византијски]] чиновник и последњи сигурни [[Самуило]]в потомак и његови унук, син [[Јован Владислав|Јована Владислава]] [[Алусијан]]. Устанак је наставио да се брзо шири и сада је обухватао [[Поморавље]], целу [[Република Македонија|данашњу Македонију]], [[Драчка тема|драчку тему]], области око [[Витоша|Витоше]] и [[Осогово|Осогова]], север [[Грчка|данашње Грчке]] ([[Периферија Епир|Периферије Епир]], [[Периферија Тесалија|Тесалију]], [[Периферија Западна Македонија|Западну Македонију]] и [[Периферија Средишња Македонија|Средишњу Македонију]]), а пред устаницима је поклекао и [[Утврђење|утврђени]] [[Драч]].
 
=== Опсада Солуна ===
Анониман корисник