Википедија

Маронитска црква — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м sređivanje
Нема описа измене
Ред 1:
[[Датотека:Coat of Arms of the Maronite Patriarchate.svg|250px|мини|Грб Маронита]]
'''Маронитска црква''' је једна од [[Источне католичкеДревноисточне цркве|источних католичкихДревноисточних цркава]]. Оснивач маронске цркве је био Свети [[Ма­рон Си­риј­ски]] који је живео крајем 4. и почетком [[5. век]]а, а први [[патријарх]] маронске цркве је био [[Јован Марон]], који је постављен у касном [[7. век]]у. '''Маронити''' данас редстављајупредстављају једну од главних верских група у [[Либан]]у. У Либану постоји верска подела функција по којој је председник Либана увек маронит.
 
==Историја==
[[Слика:Maroun04St. Maron.jpg|мини|лево|200п|Свети Марон, оснивач маронитске цркве]]
 
Након разарања [[Јерусалим]]а [[70]]. [[Антиохија]] је постала центар [[Хришћанство|хришћанства]]. Марон је био монах, који је у [[4. векувек]]у напустио [[Антиохија|Антиохију]] и водио је [[Аскетизам|аскетски]] живот око реке [[Оронт]]. Он је имао много следбеника. Када је Марон умро његови ученици су изградили манастир и створили језгро маронитске цркве. Маронити су следили веровања према [[Четврти васељенски сабор|Четвртом васељенском сабору у Халкидону]] [[451]]. [[Монофизитство|Монофизити]] су поклали 350 монаха у Антиохији, па су маронити побегли у планине [[Либан]]а. Након страдања патријарха из Антиохије [[602]]. маронити су остали без вође, а у то време трајао је велики рат Византије и Персије. У том хаосу Маронити су изабрали властитог патријарха Јована Марона [[685]]. И православни и католици су сматрали да су маронити узурпирали права.
 
Маронити су прихватили учење [[Четврти васељенски сабор|Четвртог васељенског сабора у Халкидону]] [[451]]. и одбацили монофизитство. Након што су [[Монофизитство|Монофизити]] поклали 350 монаха у Антиохији, маронити су побегли у планине [[Либан]]а. Након страдања патријарха из Антиохије [[602]]. маронити су остали без вође, а у то време трајао је велики рат [[Византијско царство|Византије]] и [[Персијско царство|Персије]]. У том хаосу Маронити су изабрали властитог патријарха Јована Марона [[685]]. одбацивши учење [[Шести васељенски сабор|Шестог васељенског сабора у Цариграду (681.)]], прихватајући монотелитско учење. И [[Православна црква|православни]] и [[Римокатоличка црква|римокатолици]] су сматрали да су маронити узурпирали права.
Након муслиманског освајања [[Сирија|Сирије]] маронити су поправили односе са [[Византијско царство|Византијом]]. Добили су политичку и војну помоћ. Међутим муслимански владари су се жестоко осветили, да је маронитима запретило истребљење. Склонили су се у планине Либана. Од [[685]]. су били изоловани од осталог хришћанског света. Бирали су своје патријархе. Хришћани су оптуживали мароните да су прихватили монофизитску јерес. ▼
 
▲Након [[Муслимани|муслиманског]] освајања [[Сирија|Сирије]] маронити су поправили односе са [[Византијско царство|Византијом]]. Добили су политичку и војну помоћ. Међутим муслимански владари су се жестоко осветили, да је маронитима запретило истребљење. Склонили су се у планине Либана. Од [[685]]. су били изоловани од осталог хришћанског света. Бирали су своје патријархе. Хришћани су оптуживали мароните да су прихватили монофизитскумонотелитску [[јерес]].
За време [[Крсташки ратови|крсташких ратова]] [[крсташки ратови|крсташи]] су поново открили мароните у планинама близу [[Триполи (Либан)|Триполија]]. [[Рејмонд Тулуски|Рејмонд Тулушки]] је након [[освајање Јерусалима|освајања Јерусалима]] опседао Триполи. Маронити су у 12. веку помагали крсташе и потврдили су [[1182]]. да припадају католицизму. [[Папа]] је с друге стране признао незавсност њиховог патријархата. Када су муслимани поново победили крсташе уследило је [[1291]]. етничко чишћење у крсташким државама. Маронити су скупо платили сарадњу са крсташима. [[Мамелуци]] су повели [[џихад]] и побили су многе хришћане и уништили им летину и куће. ▼
 
▲За време [[Крсташки ратови|крсташких ратова]] [[крсташки ратови|крсташи]] су поново открили мароните у планинама близу [[Триполи (Либан)|Триполија]]. [[Рејмонд Тулуски|Рејмонд Тулушки]] је након [[освајање Јерусалима|освајања Јерусалима]] опседао Триполи. Маронити су у [[12. векувек]]у помагали крсташе и потврдили су [[1182]]. дасу припадајуприхватили католицизмуримокатолицизам. [[Папа]] је с друге стране признао незавсностнезависност њиховог [[Патријаршија|патријархата]]. Када су муслимани поново победили крсташе уследило је [[1291]]. етничко чишћење у крсташким државама. Маронити су скупо платили сарадњу са крсташима. [[Мамелуци]] су повели [[џихад]] и побили су многе хришћане и уништили им летину и куће.
 
Маронити су наставили да одржавају везе са [[Рим]]ом. У Риму је успостављен маронитски колеџ. Након пораза [[Мамелуци|Мамелука]] [[Османско царство]] је преузело Либан, али није се много бринуло о Либану, тако да су Либаном владали [[Друзи]] од [[1585]]. до [[1635]]. За време Друза за Мароните је била много боља ситуација. Османско царство није било више спремно да толерише исламског јеретичког вођу Друза, па су поразили Друзе [[1635]]. Уследио је поново период етничког прогона у коме су страдале десетине хиљада хришћана. [[Француска]] је [[1638]]. запретила интервенцијом Османском царству у случају даљих прогона хришћанског становништва. Османско царство је предало власт локалним Друзима, да би избегли француску интервенцију. Када је Европа ратовала за време [[Наполеон I Бонапарта|Наполеон]]а Османско царство је потакло Друзе и друге муслимане против Маронита. Око [[1860]]. Маронити и [[Друзи]] су се сукобили након доласка [[Курди|курдских]] џихадиста. [[Султан]] је искористио маронитску реакцију као изговор за нови прогом Маронита. Француска је запретила Порти, па су се џихадисти повукли. Међутим султан је наставио да подржава власт Друза, па су Маронити подигли устанак [[1866]]. против Давуд паше. Маронитима је стигла у помоћ европска флота, па је након бомбардовања и европске инвазије паша побегао. За време француског мандата над Либаном [[1920]]. маронити су добили аутономију и осигурали су своју позицију у независном [[Либан]]у [[1943]]. Током француске управе били су привилеговани. Били су једна од главних фракција либанског грађанског рата.▼
 
За време француског мандата над Либаном [[1920]]. маронити су добили аутономију и осигурали су своју позицију у независном [[Либан]]у [[1943]]. Током француске управе били су привилеговани. Били су једна од главних фракција либанског грађанског рата.
 
▲Маронити су наставили да одржавају везе са [[Рим]]ом. У Риму је успостављен маронитски колеџ. Након пораза [[Мамелуци|Мамелука]] [[Османско царство]] је преузело Либан, али није се много бринуло о Либану, тако да су Либаном владали [[Друзи]] од [[1585]]. до [[1635]]. За време Друза за Мароните је била много боља ситуација. Османско царство није било више спремно да толерише исламског јеретичког вођу Друза, па су поразили Друзе [[1635]]. Уследио је поново период етничког прогона у коме су страдале десетине хиљада хришћана. [[Француска]] је [[1638]]. запретила интервенцијом Османском царству у случају даљих прогона хришћанског становништва. Османско царство је предало власт локалним Друзима, да би избегли француску интервенцију. Када је Европа ратовала за време [[Наполеон I Бонапарта|Наполеон]]а Османско царство је потакло Друзе и друге муслимане против Маронита. Око [[1860]]. Маронити и [[Друзи]] су се сукобили након доласка курдских џихадиста. [[Султан]] је искористио маронитску реакцију као изговор за нови прогом Маронита. Француска је запретила Порти, па су се џихадисти повукли. Међутим султан је наставио да подржава власт Друза, па су Маронити подигли устанак [[1866]]. против Давуд паше. Маронитима је стигла у помоћ европска флота, па је након бомбардовања и европске инвазије паша побегао. За време француског мандата над Либаном [[1920]]. маронити су добили аутономију и осигурали су своју позицију у независном [[Либан]]у [[1943]]. Током француске управе били су привилеговани. Били су једна од главних фракција либанског грађанског рата.
[[Слика:Peshitta464.jpg|мини|180п|д|Пешита је стандардна сиријска Библија, коју користи и маронитска црква]]
 
==Организација==
На челу маронитске цркве је маронитски патријарх од Антиохије. Када се изабере нови патријарх он тражи причест од [[Римски папа|римског папе]] и на тај начин одржава везе са католичком[[Римокатоличка црква|римокатоличком црквом]]. Деле исту доктрину са [[католичка црква|католици]]ма, али имају властиту [[Литургија|литургију]] и хијерархију. Литургијски језик је [[сиријски]]. Свештеници и бискупи се могу женити, међутим њихови свештеници у Америци се морају држати целибата[[целибат]]а.
 
==Становништво==
Линија 31 ⟶ 37:
 
[[Категорија:Либан]]
[[Категорија:Древноисточне цркве]]
[[Категорија:Католичка црква]]
[[Категорија:Католичка црква]]
[[Категорија:Верске традиције и покрети]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Маронитска_црква”