Ђорђе Дримколски — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 21:
==Биографија==
 
Ђорђе Цветковић рођен је у селу [[Лабуниште|Лабуништу]], у [[Дримкол|Дримколу]] код [[Струга|Сртруге]] 1860. као син Димитрија Цветковића, једног од команданата српских добровољаца из [[Стара Србија|Старе Србије]] у [[Српско-турски рат|Српско-турском рату]] 1876. Село [[Лабуниште]], као и село [[Подгорац (Струга)|Подгорац]], [[Крстец]], [[Јабланица (Струга)|Јабланица]] и [[Вевчане]] у Дримколу била су српска-патријаршијска села или су имала српску већину и трпела су притисак [[ВМРО]]-а, да уђу у [[Бугарска егзархија|Бугарску егзархију]] и [[ВМРО]] посебно од војводе Милоша из Безова. Притисак је порастао након [[Илиндански устанак|Илинданског устанка]]. У селу Лабуништу августа 1904. Пандило Ђорески формира сеоску чету ради самоодбране и поставља страже које би браниле село од упада [[ВМРО]]-а. Дримколски Срби, несигурни у себе, позивају сина свог некадашњег вође Димитрија, Ђорђа Цветковића, који у то време, у Београду држи кафану Три грозда, да дође и преузме командуу над четом. Године 1904. теку преговори између [[Српска одбрана|Српске одбране]] и [[Борис Сарафов|Бориса Сарафова]] који за новац пристаје да каналима [[ВМРО]]-а спроведе три српске чете на терен [[Стара Србија|Старе Србије]] и [[Македонија |Македоније]]. У јесен 1904. поред чете [[Глигор Соколовић|Глигора Соколовића]] проводи и чету Ђорђа Цветковића. Цветковић је у Дримкол стигао са неколико четника и преузео чету од Пандила Ђореског. Присуство муслимана и Албанаца у селима у околини, као и снага чете Милоша из Безова, приморали су Цветковића да целу зиму 1904/1905. проведе ван села четујући по планинама и избегавајући села због могућности одмазде. збогЗбог зиме и тешког живота здравље му пропада и умире од промрзлина пролећа 1905. године.<ref>П. Д. С.Јеринић, ''Војводе из четничке акције у Старој Србији и Маћедонији 1903-1912'', Добровољачки гласник, бр. 32, Београд 2008, 40.</ref> <ref> А. Крстић, ''Наша четничка акција у Дримколу'', Јужни преглед 6-7, Скопље 1930, 283-287.</ref>
 
==Референце==