Милан Петровић (лекар) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м исправљање правописних и других грешака |
м исправљање правописних и других грешака |
||
Ред 41:
Своја медицинска усавршавања Др Петровић наставља у области педијатрије прво код професора Ешериха у [[Беч]]у а затим и код професора Нобекура у [[Париз]]у. Решењем Министарства здравља од [[8. јул]]а [[1924.]] др Петровић је добијо звање специјалисте за дечје болести и именовање за секундарног лекара Дечјег одељења Опште државне болнице, а [[20. јун]]а [[1929]]. и дужност шефа тог истог Одељења, где га затиче почетак [[Други светски рат|Другог светског рата]]. У овом рату у југословенској војсци је био мобилисан као резервни санитетски пуковник. Након заробљавања на почетку рата и заробљеништва у Немачкој, од априла до септембра [[1941]], др Петровић је отпуштен кући. И ако болестан, он наставља да обавља дужности шефа Дечјег одељења Опште државне болнице у [[Београд]]у.
<br />''„По завршетку рата, др Петровић се враћа педијатрији и то у Болници за децу оболелу од туберкулозе на Дедињу. Градски народни одбор - Одељење за здравствено старање у Београду - именује др Милана Петровића 30. септембра 1947, за лекара Градске болнице у Земуну, у својству шефа новоотвореног
==Дела==
*Са лекарском дипломом из [[1909]]. др Петровић је поне и зубарску вештину коју је изучио у Бечу. Ову своју вештину он ће заједно са [[Милош Поповић|др Милошем Поповић]] зналачки применити у рату, када су њих двојица покренули рад једине зубне станице у српској војсци у пољској болници у Воденом на [[Солунски фронт|Солунском фронту]]; ...''„која је ушла у историју стоматологије будући да је за скоро две године рада збринула 17.900 пацијената, а њени лекари су обавили 30.366 стоматолошких интервенција“...''
| |||