Максимијан — разлика између измена

нема резимеа измене
м (Разне исправке)
Током своје владавине, Максимијан је имао неколико пута војне успехе, против [[Алемани|Алемана]] и [[Бургунди|Бургунда]] у северној [[Германија|Германији]], као и против [[Карпи|Карпа]] на [[Дунав]]у. Такође, у Максимијаново време се појавио противцар у Британији, [[Караусије]].
 
Диоклецијан и Максимијан су 1. маја 305. године, Диоклецијан и Максимијан су заједно одступили са трона. Јасно је да Максимијан то није учинио по сопственој вољи. [[Галерије]] и [[Констанције Хлор]] постали су нови цареви, који су узели за [[цезар (титула)|цезаре]] [[Север II|Севера II]] и [[Максимин Даја|Максимина Дају]]. Када је Констанције умро следеће године, Максимијанов син, [[Максенције]] добио је западни део царства на управу и именовао је Максимијана за свог [[август (титула у доба домината)|августа]]. Максимијан је у биткама победио Севера и Галерија и привукао на своју страну сина [[Констанције Хлор|Констанција Хлора]], будућег цара [[Константин Велики|Константина Великог]], дајући му за жену своју кћи Фаусту.
 
Ипак, 308. Максимијан је подигао устанак против свог сина, кренуо је на Рим, али је био поражен и са Константином је потражио уточиште у Галији. 310. године прогласио се по трећи пут за цара, али се није могао одржати против [[Константин Велики|Константина Великог]], који га је приморао да изврши самоубиство.
 
== Биографија ==
 
Рођен у Панонији од скромних родитеља, толико се прочуо по својој војној служби да је то Диоклецијана при реализовању свог плана о подели Царства без комадања истог навело да га узме себи за колегу, као некога ко би својим понашањем и способностима могао бити од користи у тренутно нарушеном стању јавних послова. Сходно томе произвео га је прво у цезара, а затим у августа, доделивши при томе почасне називе - њему Херкулије, а себи Јовије. Ови епитети пружали су панегиричарима овог доба обилан материјал за отворено ласкање и невероватне досетке.
 
Даља прича о Максимијану толико је у присној вези са причом његовог патрона и Константина да је готово свака појединост сасвим подробно илустрована у чланцима о [[Диоклецијан]]у, [[Константин]]у и [[Максенције|Максенцију]]. Биће стога довољно обратити пажњу на главне чињенице:
 
*Након што га је Диоклецијан убеђивањем, ако не и присиљавањем, натерао да се најневољније одрекне своје власти у Милану 1. маја 305, идуће 306, оберучке је прихватио позив свог сина Максенција. Напустивши свој миран живот у Луканији, поново је био обдарен свим инсигнијама царског положаја.
*Пошто је својом срчаношћу и умећем спречио опасности које су запретиле Италији, погубио Севера (307) и одбио Галерија, успоставио је блиску везу са Константином, коме је доделио титулу августа и руку своје кћерке Фаусте.
*При повратку у Рим збацио га је Максенције, који се, пошто је изгубио стрпљење да буде под контролом и диктатом свог оца, правио или веровао да је овај осмислио заверу да га обори са власти.
*Отишавши, дакле, на Галеријев двор, одан је у просекуцији издајничких интрига, те је морао да потражи прибежиште код зета. Да би скинуо са себе сваку сумњу, још једном је формално одложио пурпур.
*Пошто је искористио припремено одсуство свог протектора и издајнички присвојио ризницу депоновану у Арлу, богатим митом успео је да наговори кор војника да га по трећи пут прогласе за августа.
*Опкољен у Марсеју и прунђен да се преда, одузета су му сва достојанства, али му је дозвољено да задржи свој живот и слободу (308).
*Али, коначно, две године касније, после узалудног настојања да наведе своју кћерку да уништи свог мужа, наложено му је да бира како ће да оконча живот, те се задавио фебруара 310.
 
== Спољашње везе ==