Поликарп — разлика између измена

нема резимеа измене
м (sređivanje)
Нема описа измене
{{хагиографија}}
[[Слика:Polycarp.jpg|мини|450п|Свети Поликарп Смирнски]]
'''Свети Поликарп Симирнски''' ({{јез-гр|Πολύκαρπος}}) је био[[Хришћанство|хришћански]] [[светитељ]] и [[епископ]] града Смирне (данашњи [[Измир]]).
 
Овај велики [[апостол]] се родио као незнабожац. [[Свети Јован Богослов]] увео га је у [[хришћанство|веру Христову]] и [[крштење|крстио]] га. У раном детињству Поликарп остао је сироче и према неком сновиђењу, примила га је једна племенита удовица, Калиста, која га је као сина подигла и васпитала.
Овај велики апостол родио се као незнабожац. [[Свети Јован Богослов]] уведе га у [[хришћанство|веру Христову]] и [[крштење|крсти]] га. У раном детињству Поликарп оста сироче и према неком сновиђењу, прими га једна племенита удовица, Калиста, која га као сина подиже и васпита. Беше Поликарп од детињства благочестив и милосрдан. Старао се да подржава животом [[свети Вукол|светог Вукола]], тадашњег епископа у Смирни, а и свете [[апостол Јован|апостоле Јована]] и [[Апостол Павле|Павла]], које је познавао и слушао. Свети Вукол га рукоположи за презвитера, а пред смрт означи га за свога наследника у Смирни. Апостолски епископи, који се сабраше на погреб Вуколу, хиротонисаше Поликарпа за епископа. Од самога почетка би Поликарп обдарен силом чудотворства. Тако, изгна злог духа из слуге некога кнеза, заустави молитвом страшни пожар у Смирни. Видећи ово многи незнабошци сматраху га једним од [[бог]]ова. Низвођаше кишу у сухо време, исцељиваше болести, прозираше, прорицаше ... Пострада за време цара [[Марко Аурелије|Марка Аурелија]]. На три дана пред смрт прорече свети Поликарп: "''Кроз три дана ћу бити сажежен на огњу ради Господа [[Исус Христос|Исуса Христа]]''!" И кад га трећи дан војници ухватише и поведоше на суд, он узвикну: "''Нека буде воља Господа Бога мога''!" А када га судија саветоваше да се одрече Христа и призна римске богове, рече Поликарп: "''Не могу променити боље за горе''!" Нарочито [[Јевреји]] мрзеше Поликарпа и настојаваху да се Поликарп спали. Када га везаног ставише на ломачу, он се мољаше дуго Богу. И видеше сви људи, како га пламен обавија, али њега не додирује. Устрашени таквом појавом незнабожне судије наредише џелату да га копљем кроз пламен прободе. И када би прободен, из њега истече веома много крви, тако да се сав огањ погаси, а тело његово оста цело и неопаљено. По наговору Јевреја нареди судија да се мртво тело Поликарпово спали по обичају јелинском. И тако спалише мртвог онога кога живог нису могли спалити. Пострада свети Поликарп [[167]]. године на Велику Суботу.
 
Поликарп је од детињства био благочестив и милосрдан. Старао се да подржава животом [[свети Вукол|светог Вукола]], тадашњег епископа у Смирни, а и свете [[апостол Јован|апостоле Јована]] и [[Апостол Павле|Павла]], које је познавао и слушао. Свети Вукол га је рукоположио за [[презвитер]]а, а пред смрт га означио за свога наследника у Смирни. Апостолски епископи, који су се сабрали на погреб епискпу Вуколу, хиротонисали су Поликарпа за епископа. Од самога почетка Поликарп је био обдарен силом чудотворства. По предању, изгнао је злог духа из слуге некога кнеза, зауставио молитвом страшни пожар у Смирни и др. Видећи ово многи незнабошци сматрали су га једним од [[бог]]ова. У предању је остало: "Низвођаше кишу у сухо време, исцељиваше болести, прозираше, прорицаше ..."
 
Пострадао је за време цара [[Марко Аурелије|Марка Аурелија]]. На три дана пред смрт прорекао је свети Поликарп: "''Кроз три дана ћу бити сажежен на огњу ради Господа [[Исус Христос|Исуса Христа]]''!" И кад су га трећи дан војници ухватили и повели на суд, узвикнуо је: "''Нека буде воља Господа Бога мога''!" А када га је судија саветовао да се одрекне Христа и призна римске богове, рекао је: "''Не могу променити боље за горе''!" .
 
Нарочито су [[Јевреји]] мрзели Поликарпа и настојали да се Поликарп спали. Када су га везаног ставили на ломачу, он се молио дуго Богу. И сви су видели, како га пламен обавија, али њега не додирује. Устрашени таквом појавом незнабожне судије наредиле су џелату да га копљем кроз пламен прободе. И када је прободен, из њега је истекло веома много крви, тако да се сав огањ погасио, а тело његово је остало цело и неопаљено. По наговору Јевреја судија је наредио да се мртво тело Поликарпово спали по обичају јелина.
 
Свети Поликарп је пострадао [[167]]. године на дан Велике Суботе.
 
[[Српска православна црква]] слави га 23. фебруара по црквеном, а [[8. март]]а по [[грегоријански календар|грегоријанском календару]].
[[Категорија:Светитељи]]
[[Категорија:Епископи]]
[[Категорија:Умрли 167.]]
 
[[ar:بوليكاربوس]]