Четници — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 212.200.83.165 (разговор) на последњу измену корисника Саша.Стефановић |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
:''О равногорском четничком покрету из Другог светског рата погледајте чланке [[Југословенска
▲:''О равногорском четничком покрету из Другог светског рата погледајте чланке [[Југословенска војска у отаџбини]] и [[Дража Михаиловић]].''
[[Слика:Mcetnici.jpg|мини|десно|220п|Српски четници у Македонији]]
Четништво или четовање је српски назив за вид ратовања који се уобичајено назива [[герила]]. Настало је у вријеме отпора [[турска|турској]] власти и у почетку га је било тешко разликовати од [[хајдуци|хајдуковања]]. Означавало је облик борбе у мањим, врло покретљивим наоружаним групама тзв. [[Чета]]ма, које су углавном избјегавале фронталну борбу.
Четничка организација је званично настала пред [[балкански ратови|балканске ратове]] у Старој Србији и [[Македонија|Македонији]], као вид заштите од [[Турци|Турака]], [[Шиптари|Шиптара]] а нарочито [[Бугари|Бугара]] који су на истом простору већ имали организовану акцију.
После [[Берлински конгрес|Берлинског конгреса]], ови наши крајеви су и поред својих тежњи за ослобођењем, остали изван граница новонасталих држава на [[Балкан]]у. У исто вријеме био је појачан терор према православном становништву због учешћа у ратовима [[1876]]-[[1878]].
==Бугарске комите у Македонији==
Од укидања [[Пећка патријаршија|Пећке патријаршије]] сви православци су били подређени патријаршији у [[Цариграду]] која је заступала грчке интересе, негирајући постојање других нација под његовом управом
Да би појачали свој утицај Бугари се одлучују на оружану акцију.
Од [[1897]]. до [[1903]]. године такве акције не дају очекивани успјех.
▲Да би појачали свој утицај Бугари се одлучују на оружану акцију.{{fact}} Почињу да шаљу чете у Македонију и Стару Србију и дижу буну у области Струме. Припадници ових чета касније се називају комитама. Једна група оснива организацију [[ВМРО]] са циљем да се избори за аутономију Македоније. Читаву територију дијеле на реоне којима су на чело постављали војводе. Људство је организовано по десетинама на тај начин да ниједан комита није знао имена осталих девет. У почетку у ову организацију улазе и многи Срби чији је циљ био ослобођење од Турске. Касније, главни утицај у овој организацији преузима Врховни комитет састављен од високих бугарских официра, чији је циљ био прикључење Македоније Бугарској.{{fact}} Због тога све више долази до сукоба између Срба и Бугара. [[Бугари]] све више притискају Србе да би их навели да напусте цариградску патријаршију и прикључе се њиховој цркви често користећи убиства као метод убјеђивања.{{fact}} На удару су били нарочито свештеници{{fact}}, учитељи{{fact}} и школски настојници{{fact}}.
▲Од [[1897]]. до [[1903]]. године такве акције не дају очекивани успјех.{{fact}} ВМРО је зато желела акцију која ће привући пажњу Европе и убрзати остварење циљева.{{fact}} Зато на [[Свети Илија|Светог Илију]] [[1903]]. дижу устанак у [[Крушево|Крушеву]] гдје су већину становништва чинили Власи. Због лоше организације устанак је пропао, а највише је страдало локално становништво, док су се чете из Бугарске повукле.{{fact}} Тада је почео још већи терор Бугара према Србима што је навело Србе да се сами организују.{{fact}}
=="Српска револуционарна организација" и "Српска одбрана"==
[[Слика:VojvodaJovanBabunski.jpg|мини|десно|Легендарни Велешки војвода Јован Бабунски]]
У септембру [[1903]]. године основана је у [[Београд]]у «Српска револуционарна организација» и њен Централни одбор. За предсједника је изабран др [[Милорад Гођевац]] а за чланове [[Василије Јовановић]], [[Лука Ћеловић]], генерал [[Јован Атанацковић]], [[Љубомир Јовановић]]-Чупа, [[Љубомир Давидовић]], [[Голуб Марић]] и академик [[Љубомир Стојановић]].
Касније им се прикључио капетан [[Живојин Рафаиловић]] из [[Врање|Врања]], који је до тада самостално организовао пребацивање наоружаних људи у Стару Србију.
У то вријеме, због све већег насиља Бугара
У Скопљу [[1905]]. године Срби стварају удружење
До [[1907]]. године Срби су створили добру војну организацију
У овим борбама истакло се више војвода. Међу њима најпознатији су били: [[Мицко Крстић]], [[Јован Стојковић]]-Бабунски, [[Глигор Соколовић]], [[Василије Трбић]], [[Јован Долгач]], [[Крста Ковачевић]]-Трговишки, [[Илија Јовановић]]-Пчињски, [[Лазар Кујунџић]], [[Саватије Милошевић]], [[Коста Миловановић]]-Пећанац, [[Ванђел Скопљанчев]], [[Тодор Крстић]]-Алгуњски, [[Сретен Рајковић]]-Руднички, [[Ђорђе Скопљанче]], [[Војин Поповић]] – Вук, [[Војислав Танкосић]]...
Крајем [[1907]]. године дошло је до размимоилажења у четничком покрету. Једна група је хтјела да се акцијом руководи из [[Београд]]а, а друга је била за првенство [[Скопље|Скопља]]. Централни одбор је послао капетана [[Алимпије Марјановић|Алимпија Марјановића]], који је завео ред у организацији.
Године [[1908]]. у Турској се десила [[Младотурска револуција]], чије су вође пропагирале једнакост свих становника без обзира на вјеру. Због тога, под притиском великих сила, дошло је до обуставе четничке акције – до распуштања чета на терену.
У то вријеме је дошло до кризе због анексије Босне и Херцеговине од стране
У
==Први свјетски рат==
Пред Први свјетски рат четници су распоређени у четири одреда: Златиборски, под командом Косте Тодоровића, Јадрански, под командом Војина Поповића, Руднички, под командом Војислава Танкосића и Горњачки, под командом Велимира Вемића. Намењена им је улога командоса. Наступали су као претходница, а у одступању су остајали у непријатељској позадини.
Четнички одреди су имали велике губитке па су преостали четници стављени под команду војводе Вука, почетком [[1915]]. године. У септембру исте године овај одред је упућен на границу гдје је водио борбе са [[Бугари]]ма. После слома, одред се са српском војском повукао преко Албаније на [[Крф]]. Пошто је био сведен на 450 бораца, одред је попуњен добровољцима и упућен на Солунски фронт. У борбама на Сивој стени и Груништу одред је десеткован, а војвода Вук је погинуо.
После окупације у Црној Гори су формиране мање четничке групе. Дјеловале су самостално и неповезано. На југу Црне Горе нису успјеле да се одрже, као на сјеверу у тешко проходним планинама.
Крајем [[1916]]. године, после уласка Румуније у рат, са [[Солунски фронт|Солунског фронта]] је по наређењу Врховне команде, послат у Топлицу војвода [[Коста Пећанац]] да организује четничке јединице које би у тренутку пробоја фронта отпочеле акције против окупатора. У исто вријеме, његов задатак је био да спријечи превремене акције. Стање је било такво да је народ желео устанак, очекујући скори долазак српске војске. Пећанац је наишао на већ добро организоване јединице, од којих је најбољи био одред под командом [[Коста Војиновић|Косте Војиновића]]. До устанка је дошло након одлуке [[Бугарска|Бугарске]] да изврши присилну мобилизацију у Србији.
У вријеме приближавања српске и савезничке војске, после пробоја Солунског фронта, четнички покрет је поново ојачао и учествовао у ослобођењу, тако да су неке веће гарнизоне (Пећ, Никшић) заузели управо четници.
==Четници у Другом свјетском рату==
Брзим сломом Краљевине Југославије, Силе осовине комадају подручје Краљевине Југославије на мања подручја с директном управом додијељеном разним савезницима (Мађарској, Бугарској, Румунији, Италији); ствара се нове државе попут [[НДХ]], или се устоличују колаборацијске владе у Словенији и Црној Гори.
Етничка разбијеност српских
[[11. мај]]а 1941. годне настаје
[[Комунисти]] су радили све да саботирају и униште равногорски покрет, који је носио главно бреме отпора окупатору. Ђенерал Михаиловић и његови четници су били огорчени због пропаганде [[Би-Би-Си]]ја који је четничке акције приписивао комунистима и вршио бесомучну пропаганду у корист комуниста. Циљ ове пропаганде је било оправадавање Черчиловог плана да жртвује српски народ и ђенерала Михаиловића.
То се догодило 1943. године у [[Техеран]]у на конференцији тројице. На овој конференцији, на опште Стаљиново задовољство, је одлучено да се Михаиловић одбаци као савезник чиме је запечћена судбина, не само четничког покрета, већ српског народа као целине.
== Амблеми ==
Такође, за време Другог светског рата су деловале четничке јединице на простору целе Југославије. Након капитулације, земљу су окупирале Немачке фашистичке снаге и њени јатагани. Југословенска војска се повукла у планине, одакле је у мањим герилским групама вршила нападе на фашистичке циљеве широм окупиране Отаџбине.
Један од главних адута герилске борбе је била ''ратна четничка застава'', која је на себи имала отисак мртвачке главе. Та застава је намењивана за ''застрашивање'' непријатеља у блиским пешадијским борбама. Ратна застава (четничка), се не употребљава у цивилне сврхе и свака друга намена заставе се може окарактерисати као зло-употреба!
== Четничка брада ==
Српски обичаји налажу, кад неко близак из породице умре, да се пушта брада и не брије се четрдесет дана од дана сахране. Слична намена је била и код четника који ''жале'' за изгубљеном, односно окупираном
==Занимљивости==
Линија 65 ⟶ 75:
* У [[САД]] [[1943]]. издане су поштанске марке с ликом Драже Михајловића, у серији поштанских марака о окупираним земљама.
* Такође у САД-у за вријеме 2. свјетског рата су водећи издавачи стрипова издавали приче о четницима:
** DC Comics: Master Comics, no. 36 (Feb. 1943): "Liberty for the Chetniks" (Captain Marvel Jr.)
Линија 78 ⟶ 89:
*http://www.ravnagorachetniks.org/
[[Категорија:Четници| ]]
[[Категорија:Историја Србије]]
[[Категорија:Српска историја током ослободилачких ратова]]
[[Категорија:Српска историја у Другом светском рату]]
[[bs:Četnici]]
[[da:Tjetnik]]
[[de:Tschetnik]]
[[en:Chetniks]]
[[es:Chetniks]]
[[fi:Četnikit]]
[[hr:Četnici]]
[[nl:Četniks]]
[[pl:Czetnicy]]
[[sv:Četnici]]
|