Римска привреда — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Решавање вишезначних одредница помоћу бота: Велика Британија - Changed link(s) to Велика Британија (острво) |
||
Ред 34:
Велики размах трговине био је омогућен одличном мрежом путева ''(viae)'', које су Римљани почели градити пре свега у војне сврхе, упоредо са освајањем нових земаља. Према крајевима [[Апенинско полуострво|Апенинског полуострва]] водило је неколико важних путева. Они су обично називани према државним чиновницима који су их саградили или према месту у које су водили. Тако је ''Via Appia'' ишла од Рима преко [[капуа|Капуе]], Беневента и [[Тарент]]а до јадранске луке [[Брундизи]]ја. Од Капуе на југ према Сицилији водила је ''Via Popilia''. ''Via Salaria'' пресецала је Италију на пола и водила на североисток до јадранске луке [[Анкона|Анконе]]. ''Via Flaminia'' ишла је до данашњег [[Римини]]ја, а од њега према [[Милано|Милану]] ''Via Аемилиа''. Уз западну обалу полуострва према Генуи (данашња [[Генова]]) ишла је ''ia Aurelia'' и њен наставак ''Via Aemilia Scauri''. Преко дубоких усека или река Римљани су градили камене мостове на стубовима ― вијадукте. Путовало се пешице, на коњима или колима, најчешће у групама због опасности од друмских разбојника. Дуж пута су постојале гостионице и преноћишта ''(mansio)'', у којима су се одмарали и људи који су обављали дужност поштара ''(tabelarii)''. На сваких хиљаду корака налазио се камени стуб ― миљоказ (''milliarium''), који је бројем означавао удаљеност од Рима.
Путовање морем развило се због потреба трговине. Римске лађе су пловиле по Средоземљу, по [[Црно море|Црном]] и [[Црвено море|Црвеном мору]], све до [[Индија|Индије]], на западу дуж обале данашњег [[Мароко|Марока]], а на северозападу све до [[Велика Британија (острво)|Британије]]. Уз повољан ветар дневно се прелазило од 70 до 90 миља. Од [[Родос]]а до [[Александрија|Александрије]], на пример, путовало се три дана, а од Брундизија до [[Крф]]а девет сати. Путовало се највише од пролећа до јесени, и то углавном дању. У већим лукама и на истуреним ртовима подизани су камени светионици на чијем је врху горела ватра која је ноћу показивала пут. Лука Рима била је ''Остиа'' на ушћу реке [[Тибер]]а. На крају [[Апије Клаудије Цек|Апијевог]] пута налазио се Брундисиум, данашњи Бриндиси, одакле су бродови кретали у [[Античка Грчка|Грчку]] и даље на исток. Главна лука за Хиспанију и [[Галија|Галију]] била је [[Массилиа]], данашњи [[Марсеј]]. Познате су луке били грчки градови Пиреј (у [[Атика|Атици]]) и [[Ефес]] (у [[Мала Азија|Малој Азији]]), те острва [[Делос]], Родос и [[Кипар]]. Највећа лука на Медитерану била је Александрија у Египту, одакле су према Риму кретали велики теретни бродови накрцани житом.
[[Категорија: Антички Рим]]
| |||